Словенско-Аријевске Веде: Књига прва

Преузмите ПДФ: Словенско-Аријевске Веде – Књига прва

 

Словенско-Аријевске Веде - Књига прва
Словенско-Аријевске Веде – Књига прва

О књизи

Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) су једно од најстаријих словенско-аријских светих предања. Сачували су их жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга. Оригиналне Сањтије само се наизглед могу назвати књигом, јер су то заправо плоче од племенитог, нерђајућег метала исписане древним х’Аријским рунама. Древне руне нису слова, а ни хијероглифи онако како их данас схватамо. Руне – то су тајни ликови који носе у себи огромну количину древних знања. Та стара рунска форма писма није ишчезла у дубини минулих векова и миленијума попут других древних алфабета, азбука и буквица. Она је за жреце древноруске инглистичке цркве православних старовераца – инглинга и даље основни облик писма. У стара времена, х’Аријска руника послужила је као темељ за изградњу различитих упрошћених облика писма: древног санскрта, черт и резов црта и разреза, деванагари писма, англо-саксонске и гремано-скандинавске рунике, и многих других.

Х’Аријски рунски облик писма се предаје на духовним семинарима древноруске инглистичке цркве православних старовераца-инглинга, како би се сачувао и даље, за наше потомке, и како древна мудрост не би замрла у безвремену, већ да би се и у будуће предавала с поколења у поколење. Да би се замислило како Сањтије изгледају, треба имати у виду да се свака Сањтија састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи 9 редова, а у сваком реду под једном цртом, која се зове поднебесница, исцртано је по 16 руна. На свакој плочи су по 4 шлоке, по две са сваке стране. Девет Сањтија на 36 плоча састављају Један Круг, и те плоче, које садрже укупно 144 шлока, повезане су помоћу три алке које симболизују три света: Јаву (свет људи), Наву (свет духова и душа предака) и Праву (светли свет словенско-аријских богова). Девет кругова Сањтија, који садрже 1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно дејствујућих х’Аријских руна, сачињавају смислени ликовни зборник који се од најдревнијих времена назива – ВЕДА, или, ако користимо латински облик – ЕДДА.

Сањтије су писане у форми дијалога а записане су пре око 40 000 година. У Првом Кругу прича се о заповестима које је народима Велике Расе и Небеског Рода дао бог Перун; о догађајима који предстоје у будућности, у току Свароговог Круга и Деведесет Девет Кругова Живота, т.ј. током 40176 година, и много о чему другом. Први превод на савремени руски језик, са х’Аријске каруне (древног х’Аријског језика) начинили су словенски жреци у Звезданом Храму, године 7452. од стварања света, што одговара 106722. години од оснивања Иријског Асгарда (т.ј. 1944. години од Христовог рођења), а ради поново установљених словенско-аријских и родовских општина на територији Беловодја или, како се каже у Сањтијама, на Светој Земљи Расе (територија од Урала до Бајкала и од Северног океана до монголског Алтаја). То је учињено и стога што су у првим деценијама совјетске власти, а приликом уништавања словенских општина, без трага ишчезле многе древнословенске ведске књиге, Харате и Сањтије древних Богова, до тада чуване у словенским и родовским општинама Беловодја.

Назив Беловодје настао је од древног назива реке Иртиш (савремено: Иртиш – Ириј тишајшиј). У древном х’Аријском језику постоји руна Ириј, чије је ликовно значење – бела, чиста вода. При преводу није коришћена совјетска форма писма и ортографије, већ руска, којом је у 20-30 годинама ХХ века од Христовог рођења исказиван наш родни сликовни језик. Многе речи су дате у својој првобитној основи, јер ни у руском, а поготово не у совјетском језику нема аналога датим речима и ликовима.

У првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968, 1973, 1980 године) био је укључен само Први Круг „Сањтије Перунове Веде“, а та су издања штампана у малом тиражу и била дистибуирана углавном по општинама древноруске цркве Православних старовераца-инглинга. Део тиража издања из 1968. године приликом транспорта су запленили надлежни органи и он је „захваљујући томе“ доспео у разне државне и обласне архиве.

Осмо издање појавило се године 7500 (1992. г. н.е.), након што је код правосудних органа регистрован највиши руководећи орган древноруске цркве – Орден Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање се појавило у библиотекама града Омска, а и у библиотекама неколицине високошколских установа. На основу њега студенти пишу реферате и семинарске радове о древној вери Словена и Аријаца.

Девето издање појавило се 7507. године (1999 г.н.е.) – оно је заправо представљало почетак серије „Словенско-аријске веде“ у коју су укључени и проширена верзија првог превода Првог Круга „Сањтије Перунове Веде“ и превод „Саге о Инглинзима“, у редакцији Патер Дија оца Александра (Хињевич А. Ј.), са његовим коментарима о оба текста, као и другим прилозима.

Ново, десето издање „Словенско-аријских Веда“ (друго за општу употребу) такође садржи проширену верзију првог превода „Сањтије Перунове Веде“ и „Саге о Инглинзима“, с коментарима на оба текста, и исправком штампарских грашака, које су се појавиле услед некомпатибилности рачунарских фонтова. Осим тога, у ту Књигу је уметнуто и неколико допуна и измена.

Прилози садрже различита кратка обавештења о Древној вери прапредака – инглизму. И то издање, као и претходно, намењено је новообновљеним словенско- аријским општинама, као и свима онима који су одлучили да се дотакну тајни Древне мудрости.

У преводу Првог Круга „Сањтија Перунове веде“ учествовало је неколико Жрецова, и зато се звук Сањтија може учинити разноликим, али им је сачуван неизмењен смисао. У овом издању није потпуно растумачена свака руна, стих или шлока, јер сва објашњења могу да дају само Жреци или Капени-Инглинзи, т.ј. Чувари Древне Мудрости у словенско-аријским храмовима и светилиштима, Потпуни превод са опсежним тумачењима захтевао би много томова, а осим тога, много тога из Древне Мудрости не треба откривати слугама света Таме… Коментари за најнеразумљивија места у „Сањтијама Перунове Веде“ и „Саги о Инглинзима“ сачинио је Патер Дијем Александар, поглавар древноруске инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга.

У тексту, три тачке или редови сачињени од тачака означавају да се на тим местима налази информација коју је још рано давати у откривеном облику, јер знања, намењена служењу Добру и Правди не треба искористити на Зло… Тренутно, Жреци древноруске цркве преводе Други Круг. Надамо се да ћете се у деветој књизи серије „Словенско-аријске Веде“ упознати са наставком „Сањтија Перунове Веде“.
Црквено издаваштво

„Асгард“ 7510 (2001г.)

Преузмите ПДФ: Словенско-Аријевске Веде – Књига прва

Истина ослобађа