Милош С. Милојевић – Одломци историје Срба и србских – југословенских – земаља у Турској и Аустрији

Print Friendly

Преузмите ПДФ: Милош С. Милојевић – Одломци историје Срба и србских – југословенских – земаља у Турској и Аустрији

 

Милош С. Милојевић (1840–1897)

Милош С. Милојевић (1840–1897)

Милош С. Милојевић један је од најзначајнијих историчара србских који је успео да из најпоузданијих историјских извора утврди и запише праву историју србства, србских земаља, културе, језика, палих градова, порекла, веровања и осталих битних чињеница које су вековима уназад од стране вечних непријатеља успешно обртане, окретане, скриване, силоване и унакажаване.

Ова књига коју вам са задовољством представљам штампана је 124 година после првог издања из 1872 г. Ипак ово је једна од највреднијих историјских књига за србски род јер се не ослања на берлинску школу која одише мржњом и фалсификаторством према србима и њиховој истинској историји. Иначе како то углавном и бива у окупираним земљама, цела грађа за књиге г. Милојевића нестала је без трага из зграде првостепеног суда у Београду. Познаваоци његовог рада говоре о чак 17 ковчега драгоценог материјала, докумената, писама и осталог.

Тако не чуди ни чињеница да је ова књига најзабрањиванија књига у историји писане речи. Забрањивали су је сви почев од аустроугарских слуга па до комунистичких џелата. Иста судбина задесила је и многе друге књиге о правој историји србској као нпр. и књигу “Мавра (Маура) Орбинија” (Di Don Mavro Orbini) (1563 – 1610, Дубровник) – “Краљевство Словена” (“Il regno degli Slavi”) коју је ватикан “склонио” у свој подземни бункер звани ватиканска црквена архива како је којим случајем неко јел те, не би прочитао и на истинским историјским основама и чињеницама надограђивао и усавршавао своја историјска сазнања. Зашто су ове књиге трн у оку свима који би да србима наметну своју вољу, да их покоре и сатру закључићете и сами уколико прочитате бар једну од њих тако да је непотребно да вам ја то додатно појашњавам.

Књига је у “PDF” формату и можете је читати “на вези” или скинути на свој рачунар, како год вам је воља. У наредним данима поставићу и остале књиге овог легендарног србског учењака.

Преузмите ПДФ: Милош С. Милојевић – Одломци историје Срба и србских – југословенских – земаља у Турској и Аустрији

 

“Народ без историје нема ни будућност”: ако је ово истина (а показало се тако безброј пута у прошлости) онда смо ми Срби у смртној опасности од будућности која се као цунами обрушава на нас духовно огољене и у незнању укочене па нам нема напред а незнамо назад.

С’поштовањем и нек нам је свима бог на помоћи,

Џамбас

 

Додатак: 30.9.7522 л. Г.

Управо сам посетио страницу о Милошу С. Милојевићу на Википедији и видео да се о његовим радовима говори штуро, непотпуно и из угла његових највећих критичара, уједно и савременика “Стојана Новаковића” (иначе Коста, па како каже у његовој биографији посрбио име у Стојан!?) и Милана Кујунџић Абердара (који заједничко са Костом има то што се зваше Јанићије и посрбише своје име у Милан!?) који имају заједничко и то што први беше гле чуда: “научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу” а други је богами: “филозофију студирао у Бечу, Минхену и Паризу, а завршио на Оксфорду”. Беч-Берлин-Париз-Минхен-Оксфорд – то је она чаробна заједничка компонента свих тих “предводника критичке школе српске историографије” који са задовољством пљуваше на све радове који одскакаше од фалсификата бечко-берлинске историјске школе. Не желећи да ово звучи као острашћена критика једног обичног смртног “блогера” на величине као што је Новаковић, благо закључујем следеће: “Чудна ми чуда да ова двојица беху главни критичари Милојевићевог рада узимајући у обзир на чијим изворима су се темељила њихова схватања србске историје”.

А дотични г. Владимир Бован (који гле чуда није посрбљавао своје већ србско име) критиковаше Милојевића како је највећи кривотворитељ србских народних песама. По Бовановим речима: “Најуочљивије преправке које је Милојевић вршио у српским народним песмама састоје се у додавању имена словенских богова, познатих и оних које је он измислио, у стихове песама.” Ја читах Милојевићеве сабране песме и досад не нађох ниједног измишљеног бога, па вас ето молим да ако ви случајно нађете каквог “Милојевићевог” а не-србског бога да ми јавите да видимо је ли то заиста истина што г. Бован тврди. Он је наиме, за разлику од прва два критичара Милојевићевог животног дела још увек жив. Па ето, деда Бована би се евентуално могло и приупитати на шта је он заправо мислио, поготову када се узме у обзир фрапантно непознавање србске (тзв. словенске) религије и занемаривање исте у свим сегментима србског школства, како пре 100 година, тако и данас. Сви озбиљни људи који се баве изучавањем србске (тзв. словенске) религије жале се на недостатак извора о чак најелементарнијим чиниоцима као што су ето нпр. – имена и тачни описи богова. За дивно чудо г. Бован  ето тачно зна који су богови прави а које је Милојевић измислио, па ме интересује баш који су то његови ауторитативни извори о србској (тзв. словенској) религији, извори који се не доводе у питање?

Умало да заборавим још један интересантан податак на биографској страници Милоша Милојевића на Википедији. Наиме, вајна господа списатељи ове електронске биографије су међу важеће критичаре Милојевићевог дела набројали чак и надимак који су му наденули бугари: “луди Милош” зато што је аргументовано у својим делима тврдио (као што то можете видети и на карти Шарлемања великог (Charlemagne the Great) од 814 г.) да су бугари у ствари Срби, односно да им је порекло србско, а да су као засебна нација створени спорадичним мешањем са турским племеном татара при њиховом продору у ту србску земљу. Бугарско порекло аргументовано, надимак “луди Милош” неаргументовано. Веома типично за све србождере.

Оно што највише смета на овој срамотно склепаној страници је то што су господа која су је сачинила навела искључиво негативне критике, позитивних нема. Тако да је пристрасност списатеља брутално очигледна. Ја лично немам живаца да се расправљам са диносаурусима на Википедији који пишу овакве бљувотине и уједно молим свакога ко их има, и коме је стало да биографија једног од србских највећих и најбољих учењака и историчара добије право лице, бар покуша да нешто промени. Истовремено ћу се молити Богу да дотичним људима да мало памети и разума а мени мало више живаца па да се и сам ухватим у коштац са њима без да ме избаце на прву због вређања, псовања, претњи и осталог.

Још једном да нагласим: “Овде се ради о критици критике Милојевићевог дела, и критици начина на који је он на Википедији представљен, никако о мојој личној критици горе поменутих људи”. Ово да се не би џабе расправљали око небитних и за Милојевићево дело невезаних ствари.

Унапред захвалан,

Милош Радосављевић – Џамбас