Радивоје Пешић – Завера Порицања

Print Friendly

Преузмите ПДФ: Радивоје Пешић – Завера порицања (1.5 MB)

Књигу можете купити у издавачкој кући: Пешић и Синови

Одломак из књиге:

 

ПРОДОР У ТАМУ ПРАИСТОРИЈЕ ,СИСТЕМ ВИНЧАНСКОГ ПИСМА

РАДИВОЈА ПЕШИЋА ИЛИ НОВИ ОРГАНОН

Радивоје Пешић

Радивоје Пешић

Проблеми које својим истраживањима поставља и теорије које из тога открива Радивоје Пешић, залазе у, за нас још непознате и деликатне, сфере. Он нам је најпре открио систем “Винчанског писма” (1980) после осам хиљада година од његовог настанка. Следио је још један (1985), систем писма Лепенског вира, после десет хиљада година од његовог настанка. Ово је већ било довољно за вртоглавицу. Али нам је професор Пешић понудио и универзалну генезу писма. По њему, човек је биолошки писмен. Он није најпре цртао предмете ради комуникације, јер цртеж је по Пешићу готова структура. Праисторијски човек је, неоптерећене свести, полазио од елемента. Отуд Пешићева формула: архетипско, креативно, формативно, које је садржано у структури. Али, као што је индијски граматичар Панини из IV века пре Христа трагао за нултом фонемом, тако је и професор Радивоје Пешић образложио данас своје трагање за нултом графемом. То га је и довело до закључка да је “у почетку било слово”, а не цртеж (пиктограм), хијероглиф или идеограм. Попут кинеског философа Фо Хиа који је открио пре три хиљаде година кинеско писмо на леђима драгона, Радивоје Пешић открива писмо на крилима лептира Antomeris Janus из Еквадора, које ћемо доцније препознати у системима многих архајских писама (винчанском, венетском, хетитском, етрурском, протоиндијском, феничанском, кипарском).

Радивоје Пешић - Завера порицања

Радивоје Пешић – Завера порицања

Открићем система Винчанског писма Пешић нам открива скривене параметре унутрашње структуре честице. А открићем писма Лепенског вира, чију ћемо морфологију наћи у скоро свим архајским системима писма, као да пресликава оне космичке рефлексије облика које не можемо прихватити никако друкчије него као аксиоме.

Први утисак који ова истраживања намећу састоји се у одважности и високој култури истраживача. Али даља анали-за открива чудесне продоре овог истраживача у такозвану таму праисторије. Он помера оно историјско и цивилизацијско у веома дубоку прошлост, он мења географске просторе настанка раних тековина цивилизације, путеве њиховог развоја и укрштања, он намеће нове принципе спекулације и сазнања. И што је такође значајно, он нам открива чудесну словенску цивилизацију далеке прошлости. То је она цивилизација која је одувек била само на корак од нас, а ми смо трагали за Вавилоном и Египтом, Индијом и Кином. Оно што ми називамо мистично у тој цивилизацији, а Пешић то дефинише као идеално јединство, бива за нас данас очаравајуће сазнање суштинских духовних структура.

У свом “Трактату о писму” који је објавио 1986. године Пешић нас приближава својој философији, али само периферно. По свој прилици он то чини свесно да би покренуо све наше духовне механизме до оних нивоа на које нисмо навикли. Јер у овом свету без наде, у овом свету гађења и отуђења, без љубави и веровања као да нас наводи на нову религију. После свега, обогаћени слатким замором, збуњени, затечени у оскудном знању, али утешени и охрабрени, питамо се, није ли се то Принстонска гноза преселила у Европу, ако је она уопште тамо и заживела макар и анонимно како нас је обавештавао Рејмон Рије. У сваком случају, ако се Пешићева истраживања и теорије могу бар донекле повезати са неогностицизмом, онда је то његова нова димензија. Или је то Пешићев нови органон којим нас је засуо до те мере да се још не можемо прибрати како бисмо га схватили у целини.

JOHANA VAJDERS – МИРОЉУБОВ

(Aachen)

Преузмите ПДФ: Радивоје Пешић – Завера порицања (1.5 MB)

 

Књигу можете купити у издавачкој кући: Пешић и Синови

Уживајте,

Милош Радосављевић – Џамбас