Српски соколи у Будви и Паштровићима

Print Friendly, PDF & Email

Захваљујем се Саши Недељковићу на овом чланку.

 

СРПСКИ СОКОЛИ У БУДВИ И ПАШТРОВИЋИМА

Будва са вилом Медин

Српски соко у Кастеластви основан је 1912. Поводом оснивања сокола у Кастеластви у писму упућеном „Дубровнику” крајем новембра 1911. истакнуто је : „И у нашем мјесту овом оснављава се срећом соколско друштво и већ су влади подастрта правила на одобрење. Наша младост живо за то ради, а ми их старији соколимо и помажемо у увјерењу, да је то жива потреба, која ће подмладку нашем јачати животну снагу и челичити српски народни характер. Схваћају наши момци да се без снаге тјелесне и умне, без заједнице и слоге у данашња тешка времена развраћивања и прорачунаног однарођивања не може достојно стати на бранику прађедовских нам светих аманета. Дао Бог да наше ово друштво најбоље утиче и на многе синове наше, који су данас по разним странама туђег свијета, да и њих соколска идеја духовно веже, како би се краја и народа свога увијек сјећали, од користи му и изданице били !” (1) Друштво је са осталим српским соколским друштвима из Боке Которске, Дубровника и Книна основало Српску соколску жупу на Приморју 5. маја 1912. у Херцег Новом. У Жупу је ушло 7 друштава из Боке Которске (Рисан, Котор, Херцег-Нови, Ђеновић, Бијела, Будва и Паштровићи-Кастио), Душан Силни из Дубровника и Српски соко из Книна. Жупа је себе сматрала делом Савеза Соколских друштава Душан Силни у Београду. За старешину Жупе изабран је Мирко Комненовић, старешина Српског сокола и Српске кредитне задруге у Херцег-Новом, истакнути члан Српске зоре и подпредседник Савеза српских привредних задруга на Приморју. (2) У Управи Жупе био је одборник Душан Суђић из Паштровића. (3) Почетком Првог светског рата забрањен је рад Српске соколске жупе на Приморју у Херцег Новом и свим српским соколским друштвима у Далмацији : Српском соколском друштву „Душан Силни” у Дубровнику, Српском соколу у : Книну, Котору, Бијелој, Будви, Ђеновићу, Каштел Ластви, Рисну, Задру и Херцег Новом. (4) Српски соколи настојали су да пребегну и као добровољци ступе у војске српских држава. Многи нису успели у томе. Милан Срзентић, пореклом од Паштровића, је рођен у Будви од оца Адама, суд. саветника, и мајке Милке Матић из Лике. Основну школу завршио је у Загребу, а поморску академију у Дубровнику. Национално опредељен ступио је као извршујући члан у Српски соко „Душан Силни” у Дубровнику и марљиво вежбао и припремао се за борбу против Аустро-Угарске Монархије. Априла 1914. укрцао се на пароброд „Радиум”, где се нашао са капетаном Филипом Хаџијом, родом из Оребића, који је Срзентића заволео ради његове искрености и патриотског духа, слушајући његове соколске идеје. Рат их је затекао на путу за домовину, па су планирали да пребегну и да помогну својој браћи преко границе. Један члан посаде је прислушкивао њихов разговор и пријавио их аустријским властима. Били су осуђени на смрт и 17 септембра 1914. стрељани. Срзентић је пред стрељачким стројем одбацио са очију мараму и са руком на срцу узвикнуо: „Србин умире отворених очију. Пуцајте зликовци. Живио Краљ Петар, Живела Србија!”. Ову херојску смрт опевао је песник Војислав Илић-Млађи, у песми „Како умире Далматинац”. Од истог плотуна пао је тога дана и његов старији друг капетан Филип Хаџија из Оребића на Пељешцу.(5)
После Уједињења 1918. основан је Соколски Савез СХС. Савез је 1923. доделио Мостарској жупи целу територију Црне Горе. (6) Соколско друштво Будва
2
обновљено је 1924. Друштву су се припојила сва месна друштва : Читаоница, Слога, Тамбурашки збор, Дилетантско друштво и Ногометно друштво „Вихор”. Друштво је имало 139 чланова. Старешина је био Јово С. Дабковић, начелник Алекса Зеновић, секретар Раде Замбелић и благајник Мило Љубиша. (7)
Жупа Мостар је почетком маја 1926. предузела ходочашће на Ловћен и пропагандни поход кроз Црну Гору. Оснивају се нова друштва, а у постојећим ради се удвострученом снагом. Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе 6. марта 1927. у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. О предлогу за оснивање жупе Његош повела се дужа дебата. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленици, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. У Котору 22. априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници : генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа „Његош“ прославила је педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су друштва Боке и Црне Горе и три музике. Жупа је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ одржан је јуна 1929. у Котору.(8)
Соколско друштво Будва основало је сеоске соколске чете у Бечићима и Маинама 1930. Свечана заклетва соколске чете Тудуровићи обављена је на Светом Стефану 10. маја 1931. Присуствовало је становништво из околних места и чешки туристи. У „Зетском гласнику” истакли су : „Данас је Свети Стефан добио нарочито свечан изглед. Соколско друштво из Будве на врло свечан начин извршило је заклетву своје треће соколске чете Тудуровићи уз учешће представника власти, делегата Соколске жупе “Његош”, осталих соколских друштава и многобројног свијета који је дошао да узме учешћа у овој националној свечаности. Док се нешто послије два сата послије подне сеоска соколска чета из Тудуровића са својом заставом на челу спуштала ка Светом Стефану, дотле се соколско друштво из Будве са својом музиком као и осталим учесницима ове свечаности на моторним чамцима приближавало Светом Стефану. Хука мотора и звуци музике дају чаробној плажи Светог Стефана нарочито свечан изглед. Сусрет је лијеп, поздрави срдачни, послије чега су соколи уз пратњу своје музике пошли на своје зборно мјесто да сачекају своје старешине и госте са Цетиња … Збор је у три и по сата послије подне отворио старјешина друштва из Будве Јово Дабковић. Поздравио је помоћника бана Зетске бановине Михаила Иванишевића и старјешину Соколске жупе „Његош” са Цетиња Гавра Милошевића. Потом је Дабковић прочитао дужи реферат о постанку и развоју соколства. Назначио је његову физичку, моралну и националну идеју. Затим су чланови сеоске соколске
3
чете Тудуровићи, њих 24, положили соколску заклетву.” После тога је Гавро Милошевић честитао соколима положену заклетву. Просветар жупе Његош поздавио је соколе.
Почетком јула 1931. Соколско друштво Будва са својом четом Тудурићи приредило у Светом Стефану соколску забаву. Чета је извела соколске вежбе, док је соколска музика из Будве одржала концерт. Чланови чете извели су позоришни комад „Брат и сестра” од М. Поповића.
Соколско друштво Петровац основано је 1931. У „Зетском гласнику” истакнуто је : „На Спасовдан 21. маја … иницијативом господина Душана Суђића, предсједника општине паштровске, Митра Боснића, учитеља у Режевићу и неколико угледних општинара одржан је у Петровцу на Мору збор за оснивање Соколског друштва. Уз неколико старијих мјештана, који тако чврсто у себи носе свијетле соколске традиције још из оних тешких времена када је рад у соколу као последицу доносио страдања, патње и жртве, на овом збору запажен је лијеп број омладине, коју су соколске идеје одушевиле.” Збор је отворио Душан Суђић подсечајући присутне о свом соколском раду и соколима Петровца који су тешким временима ширили напредне идеје слободарства и части. Учитељ Боснић је говорио о статуту, правилницима и осталим пословима. У Управу су изабрани староста Лука С. Вукотић, трговац из Петровца, његов заменик је био Марко Н. Павловић, посједник из Режевића, тајник учитељ Митар Боснић, просјетар Андрија Арменко, учитељ из Крушевице Паштровске, начелник Лука Д. Суђић, трговац из Петровца, а начелница је била Драга Сјаус, учитељица из Режевића. (9)
Соколе у Будви су походила остала соколска друштва на Приморју. Соколско друштво Бар са својом четом Мркојевићи и музиком “Братимство” посетило је 14. августа 1932. Будву. При доласку у Будву дочекала их је на пристаништу маса света на челу са соколском музиком. Затим се формирала поворка на челу са две музике, која је прошла кроз град до општинског дома, где их је дочекао начелник општине Љубиша. У име излетника Будву је поздравио судија општинског суда Ђуро Шоћ. На поздрав је одговорио Љубиша зажелевши излетницима добродошлицу и пријатан боравак. Обе музике спојене прошле су кроз град, а соколи су ступили на вежбалиште, где их је поздравио старешина жупе Цетиње Гавро Милошевић. Истакао је да су се Приморци увек борили за државно и народно јединство и стављајући у дужност млађима да попут предака чувају крвљу стечену домовину, а све у духу соколства и братства: један за све, а сви за једнога. После говора вежбало је чланство, нараштај и деца. Соколска чета Мркојевићи извела је вежбе у народној ношњи. После вежби настало је народно весеље уз свирку двеју музика све до 21 сата, када се са пучине чула сирена брода “Србин”, који је од Јадранске пловидбе излетницима стављен на расположење за излет. Соколи из Будве су са својих десет чамаца пребаци излетнике из Бара до пароброда. Соколска музика из Будве је из пристаништа непрекидно свирала соколски марш. На броду је музика “Братимства” поздравила Будвљане. (10)
Почетком августа 1935. старешина Соколске жупе Цетиње Гавро Милошевић са неколико чланова управе жупе, обишао је друштва и чете у Приморју и Боки Которској. Обишао је друштва Будва, Котор, Прчањ, Доња Ластва, Тиват, Бијела и Херцег Нови. Присуствовали су оснивању Соколске чете Подострог (код Будве),

Ластва

4
затим јавном часу чете у Кртолама и јавном часу друштва у Зеленици. Приликом оснивања чете Подострог, осим делегата жупе и управе соколског друштва из Будве, биле су присутне соколске чете Маине, Бечићи, Побори, Пријевор и друга. Било је присутно око 300 сокола. Соколи–сељаци су са песмом силазили са својих планинских висова у манастир Подострог, некадашњу резиденцију владике Његоша. Скупштина је отворена у манастиру, а отворио ју је старешина друштва Будва Јован Дабковић. Позвао је чланове чете Подострог да положе свечану соколску заклетву. Затим је конституисана управа нове чете. Говорио је старешина Жупе Милошевић који је изнео значајност оснивања чете у зидинама манастира. Говорио је о значају соколства у историји оснивања југословенске државе. (11)
Соколска жупа Цетиње приредила је логоровање соколских јединица на Ловћену 1935. Жупа је тиме хтела да одржи први годишњи помен краљу Александру а исто тако успомена на десетогодишњицу његове посете Ловћену. Том приликом одржан је помен и господарима Црне Горе владици Раду и владици Данилу. Рано ујутру су пристизале чете и друштва Боке, Приморја и Црне Горе. Многе јединице стигле су увече. На слављу су учествовале и друге културне установе, цетињско певачко друштво „Његош“ као и друштво „Књегиње Зорке“, … Збор је био на Ивановим Коритима, одакле су уз свирање две музике отишли ка манастиру, где је била служба божја. Осим сокола окупила се маса народа из Његуша на челу са председником општине и виђенијим првацима племена. На служби и помену одговарало је музичко друштво „Његош“. После парастоса у присуству две хиљаде људи говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. После говора Милошевића свирана је народна химна, па је председник његушке општине Бово Ђуровић поздравио соколе. После ручка настало је народно весеље уз звуке гусала, војне музике и оркестра Соколског друштва Бијела. Соколи и соколице су на Ивановим Коритима, рушевинама Ивановог манастира и гувнима које је Његош опевао у „Горском Вијенцу“, певали народне песме, водили народна кола, надметали се у витешким народним играма и у лакој атлетици. Били су присутни соколи са села из чета Средње Маине, Подострог, Ситвара, Кавач, Кртоли, Мирац, Ћеклићи, Грбаљ и Бајице. У великом броју била су заступљена друштва Тиват, Бијела, Будва и Котор. Једнодневно соколско таборовање учинило је да се јаче и боље зближе и узајамно упознају браћа из Црне Горе, Боке и Приморја. (12)
Први рођендан краља Петра као владаоца Југославије прослављен је 1935. на Милочеру манифестацијама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила је једнодневно логоровање у Будви за своје I и II окружје. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске јединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак је био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под својим соколским заставама. Поворка је ишла од краљевог дворца до манастира Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Марија, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреј, принц Александар и инфанткиња од Шпаније. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске јединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила је парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одавајући поздрав своме старешини, краљу Југославије. На балкону краљевског дворца била је краљица
5
Марија заједно са краљем Петром. Продефиловало је 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле је био у четворореду у збијеним колонама. После дефилеа све су се соколске јединице превезле у Будву, где је приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангија, ракета. (13) Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст. (14)
Крајем јула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило је излет у Будву са бродом „Шипан“ на коме је било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са својим барјацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, која је кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их је поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом је поворка кренула пред хотел „Могрен“, где их је поздравио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према дворцу Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала је марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика је свирала поздрав. После су се вратили у Будву где је соколска музика одржала концерт пред хотелом „Могрен“. Око 20 сати брод „Шипан“ се отиснуо од обале са које је соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (15)
Глас Боке пренео је 1936. атмосферу вече уочи краљевог имендана – Петровдана : „Кад се спустио мрак, упаљене су ватре по свим селима, истакнутим главицама и на врху паштровске планине …. Свети Стефан, који је засјао великим бројем ватара на старим зидинама и свијећама запаљеним по прозорима кућа те низом пламенова дуж лијепих плажа. И манастир Прасквица, повише самог Милочера, пружао је лијепу огњену слику, док се доље, на самој обали, у врло лијепој расвјети одразивало село Пржно у тамном мору. …” (16) Соколско друштво у Будви поставило је на свом соколском дому спомен-плочу пок. капетану Милану Срзентићу. На истој плочи било је име Ђура Зеновића, родом из Будве, старешине српског сокола у Будви, кога су аустријске власти стрељале 1916. (17)Лист „Дубровник” пренео је 1939. из „Гласа Боке” чланак о постављању спомен-плоче Милану Срзентићу у Будви. У чланку се истиче: „Родно мјесто мученика и хероја кап. Милана Срзентића, којега су Аустријанци стријељали у тврђави Шпањола (…) Како се ове године навршило 25 година од стријељања пок. Срзентића и како је он био члан српског соколског друштва ‘Душан Силни’, то је Соколско друштво у Будви повело акцију за постављање ове спомен-плоче. (…) образован је у име сокола и грађана ужи Одбор за постављање и освећење плоче. У одбор су ушли г.г. Мило Бановић, Данило Рађеновић и Анте Словинић.” (18) У Будви уз прославу Дана Уједињења, 1 децембра 1939, откривена је спомен-плоча кап. Милану Срзентићу ког су аустријске власти у септембру 1914. заједно са кап. Хаџијом, стрељале, због његовог рада за ослобођење. Освећење спомен-плоче обављено је пред великим бројем грађана и представника власти и друштава, после чега је говорио новинар Анте Словинић о животу и смрти

Капетан Милан Срзентић, као омладинац Сокол

6
Милана Срзентића. Одржано је неколико говора којима је предочено тадашњем млађем нараштају, како се умире за свој народ и своје име. После је у соколском дому одржана свечана седница, коју је патриотским говором отворио старешина Вл. Радојчић. Увече је прошла местом соколска музика и одржана свечана академија. Тако се национална и соколска Будва одужила свом сину, капетану Срзентићу.(19)
Српски соко у Кастеластви основан је 1912. Био је до почетка Првог светског рата члан Српске Соколске Жупе на Приморју, када је забрањен. Соколско друштво Будва обновљено је 1924. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Соколско друштво Будва је основало сеоске соколске чете у Бечићима и Маинама 1930. Заједно са четом Тудуровићи приређивало прославе на Светом Стефану. Соколско друштво Петровац основано је 1931. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославије прослављен је 1935. на Милочеру манифестацијама Соколске жупе Цетиње. После Априлског рата 1941. Соколска жупа Цетиње је забрањена од стране окупатора. Соколско друштво Деспот Стефан Лазаревић – Кртоли и Српски Соко Херцег Нови наставили су соколски рад на Приморју.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : 1. Мјешћани. „Примамо из Каштеластве”, „Дубровник”, Дубровник, 30. новембра 1911, бр. 48, стр. 2; 2. Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, „Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 386; 3. Небојша Рашо, „Српски соко Прилози за историју Соколства”, Књига прва, Херцег-Нови, 2011, стр. 28; 4. Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, „Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 386; 5. Милан Срзентић, Соколски гласник, бр. 3 (15 септембар 1939), Београд, стр. 3; Поштујући хероизам и жртву пионера наше Слободе, Дубровачка трибуна, бр. 262 (19. септембар 1934), Дубровник, стр. 1. 6. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1.јула 1929, бр.13, Год.XI, стр.11; 7. Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, „Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 387, 388; 8. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1.јула 1929, бр.13, Год.XI, стр.11; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 154, 155; 9. Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, „Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. стр. 387, 388; 10. „Друштвени излет”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4; 11. Н. Д. „Рад соколских јединица“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
7
12. К. Г., „Соколско славље на Ловћену“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3; 13. К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1; 14. „Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106; 15. „Дубровачки Соколи поздрављају свога Краља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3; 16. Мила Медиговић-Стефановић, „Урамљена љетовања”, Београд, 2013, стр.176; 17. Кратке вести из нашег Соколства, Соколски гласник, бр. 39 (29 септембар), Београд, стр. 4. 18. Спомен-плоча кап. Милану Срзентићу у Будви, Дубровник, бр. 46 (18 новембар 1939), Дубровник, стр. 4; 19. Дирљива свечаност у Будви, Дубровник, бр. 49 (9 децембар 1939), Дубровник, стр. 4; Спомен-плоча М. Срзентићу, Соколски гласник, бр. 49 (7 децембар 1939), Београд, стр. 5;