Ваша Светости,

Преблаго је рећи да  сам запрепашћењем  прочитао Вашу недавну изјаву да римском папи у Србији „нико не би могао гарантовати безбедност, јер овде живи много избеглица“, али је близу памети да сте ви, Светости, оваквим исхитреним прејудицирањем хтели да сакријете круцијални проблем, а он је у чињеници да се велики део Архијерејског Сабора СПЦ не слаже да римски папа посети Србију  пре него клекне у Јасеновцу, Јадовну, Клини и осталим бројним стратиштима на којима је недужне кости оставило преко милион Срба,  покланих усташким србосјеком по благослову Адолфа Хитлера у чијим јединицима је ревносно служио господин Рацингер, садашњи римски папа Бенедикт XVI, као члан Хитлер-југенда од 1941. године, затим као припадник немачке противваздушне одбране која је од савезничких авиона штитила немачки БМВ до 1943. године, после чега је послат у Мађарску где је  био истакнути припадник Хитлерове антитенковске дивизије до новембра 1944. године, због чега је касније био у Савезничком логору за хитлеровске ратне заробљенике.

Оставимо ли по страни да оваквој особи оваква биографија ни мало није сметала да постане римски папа у оваквој ЕУ која није ништа друго до васкрсла звер Четвртог Рајха, јер оваква Еу никако није цивилизацијска европеизација Немачке него најпримитивнија германизација Европе на темељима добро познате прошлости која сада није васкрснула топовским цевима Трећег Рајха него финансијским и економским свиленим гајтанима Четвртог Рајха, никако не можемо да оставимо по страни да се Ви, у својству српског Патријарха, здушно изнад сваке бездушности, трудите да такву креатуру и злочинца доведете у Србију.

Још мање можемо да оставимо по страни чињеницу да Ви занемарујете речи Светога Саве који је на крунисању у Жичи  рекао „Срби, народ мој је Христов а не папин!“, јер позивати оваквог римског папу сада да посети понижену и силовану Србију, заиста превазилази сваку меру подношљивости.

Као што написах, Ви неслагање у Архијерејском Сабору да СПЦ позове оваквог римског папу да посети Србију без претходног јавног папског извињења због фашистичко-нацистичко-католичких злочина над Србима у XX веку, желите да пребаците на недужна леђа српских избеглица које је неоусташки режим од 1991. године оставио без игде ичега, а Ви, оваквом Вашом исхитре- ном изјавом, као да хоћете да те исте избеглице оставите без достојанства, јер Ви сте Вашом изјавом да римском папи у Србији „нико не би могао гарантовати безбедност, јер овде живи много избеглица“, практично све избеглице окарак- терисали као потенцијалне терористе! О темпора! О морес! Чудно да оваква Ваша несмотрена изјава, на задовољство Каптола,  долази после Ваше недавне посете Загребу на Ивањдан ове године када је део расхришћањенин Срба и даље славио 7. јул као дан устанка који је 1941. године био у функцији наметања грађанског рата у Србији, за разлику од Павелићеве Хрватске чији је програм био и остао „трећину Срба побити, трећину покрстити и трећину прторетаи“!

Светости, да ли сте Ви уопште свесни шта су све произвеле Ваше речи „нико не би могао гарантовати безбедност, јер овде живи много избеглица“, речи које су лишене сваког смирења и сваког помирења? Оптужити српске избеглице и унапред их прогласити потенцијалним терористима, заиста представља најгоре ругање памети. Српске избеглице није означио као потенцијалне терористе, који би угрозили папину безбедност у Србији, ниједан католички фратар, кардинал, ниједан илсамски муфтија, ајатолах, већ је то уместо свих њих урадио јавно врли српски Патријарх, Ви који седите на трону Светога Саве!

Овде нећу улазити у чињеницу како сте и на који начин устоличени а трону Светога Саве, али ћу Вас подсетити да сам још 12. јануара 2010. године, под мојим пуним именом и презименом обелоданио да ћете Ви бити нови српски Патријарх – видети линк: , а седам дана касније, тачније речено, 19. Јануара 2010. Године преко антисрпског „Блица“ јавно сам понудио опкладу да ће нови Патријарх бити Иринеј, владика нишки! (Видети линк: http://www.blic.rs/forum/index.php?topic=5607.0 )

Ту сам, да Вас подсетим, као „пажљиви посматрач“ дословно написао: „Последњи прави српски патријарх је био др Гаврило Дожић. После њега Титова Удба је довела Викентија (Проданова) и кад овај није после 8 година испунио очекивања отрован је 1958. године и тада је на предлог Добрице Ћосића у сарадњи са ондашњом Верском комисијом преко Удбе изабран 1958. године бивиш љотићевац (иначе Ћосићев завичајац!) Герман (Ђорић). Још за живота Германовог Милошевићев режим је изабрао до тада повученог Павла који је био идеалан као заклон да многи обављају прљаве ствари. Сада после Павлове смрти на чело СПЦ долази онај Иринеј нишки због приближавања са Римом које предстоји 2013. године. Ко ће да са клади са мном?“

Далеко од тога да сам био видовит, али је чињеница да сам, као човек који је равно 30 година бранио СПЦ од комуниста на врхунцу њихове комунистичке моћи, и те како информисан, чак до те мере да ми ништа не промиче, па не треба да чуди моја самоувереност што сам тада јавно написао знатно пре Вашег избора за Патријарха да „Обавезно треба проверити све коверте приликом извлачења жреба. Да случајно не пише у првој коверти: Пуковник; у другој – Пуковник и у трећој – Пуковник.Па кад лепо коцком добијемо патријарха онда ћемо лепо на коцкарски начин да бирамо председника државе, министре и тако даље. Кад је бал нек је маскенбал!“

Наравно, нико није смео да се клади са човеком који никада за последњих 40 година није омануо у процени о догађањима у цркви и држави, са човеком који је увек дизао глас на време, али ипак није завршио ни у чијем лонцу попут петлова који прерану кукурикну!

Дакле занемаримо све око Вашег избора, занемаримо Ваше раније несмотре- не изјаве које су иритирале неке друге верске конфесије, али заиста не можемо да занемаримо чињеницу да сте Ви сопствени народ, и то још онај најојађенији, онај избеглички, означили као потенцијалне терористе.

Јавно се извините српском народу и трудите се да убудуће увек имате на уму народну изреку „Испеци, па реци!“, како се Ви не би пекли на ватри властитих контрадикција!

Свако добро од Господа Бога, довољно мудрости и разборитости искрено Вам желим!

Петар Милатовић Острошки, књижевник, Беч