О лаву и педерима / O lavu i pederima

Пише: Владимир Челекетић

Дресура лава

Кад год крене силовање Србије педерском парадом, моја прва асоцијација је лав, у кавезу са дресером. Несретна звер, није свесна да само један ударац шапом може да оконча тужну пародију на њену природу и да су штап и корбач у руци бездушног створа испред ње, безначајни у односу на њених 200 килограма.

Када се све сабере, можда стотинак педерских лобиста, почев од Бајчетинца, до последње кафе куварице у последњој педрској НВО, уредно силује милионе Срба и других држављана Србије, сваке године, педерском парадом. И не само то, целу забаву плаћају ти исти држављани. Знам, рећи ће многи, ту је и 10 хиљада полицајаца. Па ипак, само 10% становника Београда, на улицама у дан одржавања параде, да посете Бајчетинца, Немањину 11 и педерске НВО и Срби би се решили те невоље, бар на неко време. Али скупити 200 хиљада Срба у Београду, данас изгледа незамисливо иако, бар 80% држављана Србије, нема више ни мало разумевања за бесконачна педерска иживљавања над целом земљом. Лав још увек није свестан да му штап и корбач не могу ништа и да је потребан само један ударац шапом.

Ко окрене главу удари у бандеру

Немали број Срба заговара идеју игнорисања и „окретања главе“, идеју „бојкота“, упркос свом искуству других ЕУропских народа. Запањујућа је тврдоглавост Срба који су у стању да инсистирају на немогућем и игноришу могуће, само зато што неку идеју сматрају часном или „исправном“, из неког разлога. Много тога што је часно и исправно данас није могуће.
На Западу је већ стандардна пракса да се људи хапсе и суде због изговорене или написане речи која се не свиђа педерском лобију. О „браковима“ и усвајању деце да не говоримо, а у Норвешкој већ имају и дечије педерске параде. Код свих њих је почело „окретањем главе“.

Сем тога, игнорисање и бојкот могу имати успеха у сукобу са људима који имају неки морални компас, јер цео смисао бојкота је нада „да ће се они замислити и запитати“. Но, та тактика овде нема никаквог ефекта, јер болесницима је потребна терапија која подразумева да се нација натера да им сваки дан говори како су нормални. Ваљда им тако дође лакше, пошто, вероватно, и сами знају да нису. Они који неће да им повлађују морају да ћуте и климају главом. А они који неће ни то морају на робију. Коначно, не треба заборавити да је ширење педерске идеологије приоритет политичке класе ЕУропе из разлога који су свима, мање-више, познати. У таквој ситуацији, ништа се не постиже игнорсањем. Банда и болесници морају бити заустављени, иначе ће „ићи до краја“.

И недавна дешавања у Француској показују да само активна борба против педерског лобија може да да резултат. После легализације педерских „бракова“ уследиле су велике демонстрације које су осујетиле намеру власти да у школе уведе програм по којем би деца учила да нису рођена као дечаци или девојчице, већ да је бити дечак или девојчица ствар „избора“. Занимљиво је приметити да тако велике демонстрације у Србији, какве су биле у Француској, сигурно не би завршиле као у Француској. Французи не знају шта треба да раде када се скупе. Срби не могу да се скупе, мада би знали шта треба да раде. Нико није савршен.

Србија није Русија

Један део српске национално оријентисане јавности инсистира на руском решењу. Да се опасни керови држе на ланцу и да се јуре и поново стављају на ланац, када се откину. Русија, као суверена и јака земља, може себи да дозволи такву занимацију, иако је тешко разумети зашто то ради. У Србији, где је цела марионетска власт део педерског лобија и где најистакнутији педерски лобисти из врха власти добијају највише црквено ордење, руски модел је неприменљив и инсистирање на њему само, још једном, показује невероватну способност Срба да своје фантазије стављају испред реалности.
У Србији се педерски лоби мора уништити или ће бити као на Западу.


Ех, да је само парада

Рад педерског лобија далеко превазилази само парадирање. Но, не рачунајући парадирање, Срби не пружају, практично, никакав отпор деловању педерског лобија. Добро организован, под командом Запада, педерски лоби ради смишљено, темељно, студиозно и на дуге стазе, за разлику од Срба који, типично, делују стихијски. После недавних поплава, гомила коментара била је на тему велике српске солидарности, пожртвованости и спремности да се, у најтежим тренуцима, несебично помогне. Међутим, прављење трајне заштите од поплава је мало другачији посао.
У земљи у којој 90% тзв. националних интелектуалаца, сваку своју тираду о педерском лобију почиње речима „Ја немам ништа против ЛГБТ популације“ (како су их само утренирали да користе политички коректан речник; „ЛГБТ популација“?!?) тешко је очекивати трајно решење против педерске поплаве. Уместо да распаљују гнев народа против педерског лобија, за шта имају мноштво аргумената, они раде на пасивизацији јавности што је управо оно што педерском лобију треба. За разлику од хране, српски лав редовно добија следовање седатива. Са свих страна.
Док су други ЕУропски народи педеризовани и колонизовани у време највећег привредног просперитета, Србима се то ради у време највеће беде. Док други још могу да кажу да су нешто стекли и негде пропутовали, Србија се педеризују и колонизује „онако“, из хира неколицине и бесловесног трпљења већине. А потребно је тако мало – један ударац шапом.

Преузето са: Национална Партија

Истина ослобађа