Коло Србских Сестара на Приморју

Коло Српских Сестара било је патриотско и хумано женско друштво основано у Србији 1903. После Првог светског рата рад Кола био је усмерен између осталог на међусобном упознавању и духовном зближавању народа у Југославији и одржавању родољубља и националне свести. Прва потпредседница КСС гђа Иванићка, обишла је Одбор у Херцег Новом почетком двадесетих година и одржала седницу са Одбором. Обишла је у Котору гђу Ему Стефановић.(1)

Ношња Паштровића
Ношња Паштровића

Коло српских сестара у Котору основано је 1924. као прво женско друштво у Котору. Жене до тада нису деловале изван породице. За 15 година рада Одбор КСС поделио је одеће за 2.000 деце у Котору и околним местима. Подељено је 150.000 динара новчане помоћи. Отворио је забавиште које је предато граду Котору. Одбор КСС основао је Женску занатску школу. Године 1938. прослављена је 10-то годишњица Занатске школе. Уз бригу председнице Кола Еме Стефановић-Липовац школом је управљала Антица Дабиновић, секретар друштва и пензионисана учитељица основне школе. У школи је било 90 ученица, а имала је 4 одељења (5 разреда) за хаљине и рубље и 1 оделење за ткање платна, сукна и финих штофова. По наређењу Зетске бановине од 1 априла 1939. управе свих женских занатских школа прешле су у руке стручних учитељица. На основу закона о женским занатским школама од 9.4.1932. да женске корпорације имају поред дужности и права на своје школе Одбор је одлучио да задржи дотадашњу управитељицу за члана школског одбора. Главни циљ Одбора био је помоћ радницима и земљорадницима. Пољопривредни одсек КСС водио је др Ардоје Јововић, месни нотар. Поведена је прва пољопривредна акција у бокешка села. Коло Српских сестара Котор у својој пољопривредној акцији основало је расаднике, уређивало маслине, подизало воћњаке, делило саднице сељацима. Пољопривредни Одбор КСС у Котору раздао је сељацима саднице шљиве ,,Пожегаче”. Раздељено је сељацима разног семења поврћа. Срески пољопривредни референт инг. Јововић одржао је предавање о повтарству. Јесени 1938. Одбор је раздао 2.892 воћних садница племенитог воћа и 300 садница питомих јагода. Друштво КСС бројало је 187 редовних чланица. Сарађивало је са пододбором ,,Књегиња Љубица”које је преко зиме бесплатно издржавало Ђачку трпезу. Заједно са њима дежурале су и радиле у просторијама трпезе. Сарађивало је са Црвеним Крстом и Народним Универзитетом Боке Которске. У свом извештају су истакле : „Излазећи у сусрет појединцима, породицама и мјестима, увјек имамо у виду само људе. Овакви поступак вјерујемо најбоље помаже стварању међусобног повјерења из чега се најсигурније ствара духовно национално уједињење. Идеју националног Јединства сматрамо највећом светињом и к њему тежимо као главноме циљу нашег патриотског рада.”(2)

Школска деца на прослави у Дубровнику
Школска деца на прослави у Дубровнику

Народни дом у Рисну отворен је 6. септембра 1932. На првом спрату биле су просторије за општину а на другом за Соколско друштво, Рисанско пјевачко друштво и Коло Српских Сестара.Касније је Коло Српских Сестара Рисан купило свој дом. У свом дому отвориле су тромесечни течај кројења и шивења који је похађало 28 ученица из Рисна и околине. Главном одбору у Београду послале су прилог од 1.000 динара за Чехословачке избеглице из Судета. (3)

КолоСрпских Сестара у Херцег Новом основано је 11. новембра 1923. Председница је била Олга Комненовић. Водиле су Женску занатску школу са 40 ученица. За децу Коло у Херцег Новом основало је своју секцију „Дјечје позориште”. Дјечје позориште Кола омогућило је и сеоској деци да више сазнају. Прикупљале су прилоге за Зимску помоћ. (4)

Коло српских сестара је било у вези са свим Народним женским задругама и Задругама Српкиња. (5) Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду а Задруга Српкиња Дубровкиња основана 1887. Свима им је био заједнички задатак: организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. (6)

На иницијативу Јелене Охмучевић пл. Бизаро основана је 1919. Народна женска задруга у Дубровнику. Прва председница била је Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандије у Дубровнику. Један од главних циљева задруге било је народно просвећивање. Установе Задруге биле су „Старатељство за плућне болеснике” и „Пчелице”. „Пчелице” су основане 1920. Окупљале су децу из најширих слојева народа и училе их раду, чистоти и уредности. „Пчелице” су биле друштво где се су деца сакупљала на рад и игру у слободним часовима.Задруга је 1922. установила ,,Савјетницу за матере” где су мајкама давали упуте за рационалну исхрану дојенчади и даривали сиромашнима одећу за новорођену децу. Основале су 1923.-24. Забавиште са Обдаништем, где су сиромашна деца од 3-6 година, којима је мајка била запослена, боравила цео дан и примала храну. Отвориле су 1921. „Старатељство за плућне болеснике” са бесплатним прегледима и лечењем болесника. Потпомагале су бакаларовим уљем и одећом нарочито сиромашну децу. Влада је давала сталну субвенцију. У почетку су успешно водиле Старатељство док није прешло под другу управу, а Задруга је ни после није запуштала. Задруга је у Дубровнику отворила ,,Секцију за његовање народног везива и подизање домаће индустрије”. Имале су радионицу и течај за народно везиво. Отвориле су 1920. подружницу у Цавтату са установом „Пчелица”, а 1921. повјереништво у Стону. У листу ,,Народна Свијест” истакнуто је : ,,Овакову благодат, што је Женска Задруга подарила свој Дубровник, мало који град у нашој држави може да ужива, а са хуманитарне стране, да се и поноси”. (7)

Котор
Котор

Коло Српских Сестара отворило је почетком двадесетих година 20 века о свом трошку Стручну школу у Цавтату. Школом је руководила Женска Добротворна Задруга у Цавтату, а издржавало је Коло. За инсталацију школе, Коло је послало 2.000 динара, шиваћу машину и десет постеља, а стално је плаћало наставницу. Председница Кола госпођица Грујићева и главни секретар госпођица Тодоровићева ишле су у Цавтат да уреде питање отварања школе. Обишле су Одборе Кола у Херцег Новом и Сарајеву, као и Женске Добротворне Задруге у Цавтату и Дубровнику. У свим овим местима делегаткиње Кола наишле су на најлепши пријем и гостољубље чланица Кола и Добротворних Задруга, као и код свега осталог грађанства.(8)

Цавтат
Цавтат

На Приморје су долазила друштва КСС из унутрашњости. Пјевачки хор „Кола српских сестара” из Петровграда (Зрењанин) стигао је 29. маја 1937. у Дубровник вечерњим возом из Сарајева. Дубровачка национална друштва приредила су гостима срдачан дочек. О посети је извештавано у листу „Дубровник”. Женски хор „Кола српских сестара” из Петровграда је 30 маја 1937. одржао свој концерат у дворани „Слоге”. Овај млади хор поставио је себи задатак да пропагирањем песме допринесе свој удео у национално-културном правцу. На програму су биле композиције Зајца, Мокрањца, Покорног, Бошњаковића, Бајића, Милојевића и др. Хором је дириговао Бохумил Храбак. Публика, која је у великом броју посјетила концерат, са симпатијама је примила госте и спонтано им одобравала. Хор је наступао у банатском народном одијелу, што је оставило леп утисак. Гостима је од стране Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога“ предан ловор вијенац. (9)

Бокељи
Бокељи

Коло српских сестара је у Београду у сали Коларчевог народног универзитета организовало Свесловенске забаве. Ангажовали су играче из словенских земаља и свих крајева Југославије. После забаве је вођа групе из Новог Винодола код Сушака упутио писмо Колу. Писмо се завршавало : „Нека виде политичари свих врста да се деоба Југославије не да учинити и нека она браћа Хрвати који су нас хтели да одврате да идемо у Београд запамте да, док је оваквих жена у Југославији као што је Коло Српских Сестара Југославија се дијелити не може.”(10)

После Првог светског рата рад Кола био је усмерен на међусобном упознавању и духовном зближавању народа у Југославији и одржавању родољубља и националне свести. На Приморју деловала су Кола Српских Сестара у Котору, Рисну, Цавтату и Херцег Новом. Кола Српских Сестара Котор, Рисан и Херцег Нови основала су женске занатске школе. Женска добротворна друштва су се узајамно помагала. КолоСрпских Сестара било је у вези са свим Народним женским задругама и Задругама Српкиња у Југославији. КСС Котор сарађивало је са пододбором ,,Књегиња Љубица” у Котору. Коло Српских Сестара отворило је почетком двадесетих година 20 века о свом трошку Стручну школу у Цавтату. Школом је руководила Женска Добротворна Задруга у Цавтату, а издржавало је Коло. Сем месних друштава Кола на Приморју, долазила су друштва Кола из унутрашњости. Пјевачки хор „Кола српских сестара” из Петровграда гостовао је у Дубровнику 1937. Коло српских сестара је у Београду у сали Коларчевог народног универзитета организовало Свесловенске забаве.

Од увођења вишепартијског система Коло српских сестара је обновило свој рад. На Приморју је најактивније Коло српских сестара Херцег Нови.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Б. М. „Кола Српских Сестара”, Народна Енциклопедија СХС, књига II, Загреб, стр. 345; „Извештај рада Управе Главног Одбора Кола Српских Сестара за 1923-24 годину”, ,,Вардар”, Календар за просту 1926, Београд, 1925, стр.174;
  2. Коло српских сестара-Котор, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41,42, 43, 44;
  3. Лазар Ј. Дробњаковић, „Рисан и старе рисанске породице”, Београд 2003, стр.186; ,,Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 72;
  4. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 100 ;
  5. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 2;
  6. Б.Миљковић, „Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедија СХС, књига I, стр.615 ;
  7. „Народна женска задруга”, „Narodna svijest”, Дубровник, 15 децембра 1925, бр. 51,стр.2;
  8. „Извештај рада Управе Главног Одбора Кола Српских Сестара за 1923-24 годину”, „Вардар”, Календар за просту 1926, Београд, 1925, стр. 159, 173;
  9. „Дубровачке вијести”, „Дубровник”,бр.17, Дубровник, 29 мај 1937, стр. 5;„Концерат Женског хора “Кола српских сестара” из Петровграда”, „Дубровник”, бр. 18, Дубровник, 5 Јуна 1937, стр. 4;
  10. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 7;
Истина ослобађа