Преузмите ПДФ: Јован И. Деретић: Срби, народ и раса – Нова Вулгата
УВОД
У праисторијском времену развио се један бројан народ, беле расе, у центру савремене Европе, са средиштем у Подунављу. Сва досадашња археолошка истраживања сведоче нам о непрекидности културног развоја и просторног ширења тога народа. Разне повести, па затим историја, говоре нам о томе народу као главном историјском народу Европе, чија је култура оставила широке трагове код свих европских народа и добар део азиских народа. Тај народ ми називамо прасербиским у времену од његових првих трагова па до 4000 година с.е. После овога датума Прасерби постају све познатији. Древно Сербиским временом називамо раздобље од 4000 па до 2000 година с.е., када се већ Серби појављују под својим историјским именом. Раздобље од 2000 година с.е. па до 1000 година н.е. називамо Сербиским Временом. Раздобље од 1000 година па до 1500 година називамо временом Сербословена. Археолошки налази показују нам Сербе као превасходно земљоделски народ, који врло брзо осваја прераду и употребу метала. Постоје материјални докази да се на прасербиском простору Европе мјед употребљавала још пре 5000 године с.е. Серби су достигли високи степен културног развоја још у четвртом хиљадију, када су усавршили своја верска схватања и писменост. Прво савршено словно писмо, азбуку, имали су пре свих других народа на свету, што доказује винчанско писмо. Пошто су у своме ширењу досегли до обала јужних мора, Серби се показују као смели и способни морепловци. Ту своју нову славу нису постигли без већих напора у савлађивању мора, што доказује и само име – море, које су дали великој, немирној и дубокој води, а што је у вези са мором, мрењем и смртном опасности. Средоземно Море назвали су Пелагом, по имену једног од главних сербиских племена. Своју савршену писменост разнели су по свим обалама Пелага, по целој Европи, Блиском Истоку и све до Индије. Источни народи, они са Блиског Истока и из Мисира, иазивају Сербе једноставно “Поморцима”, односно “Поморским Народом”, али истовремено и “Серданима”, што је у ствари суиме Серба. Острва на Пелагу постају њихова упоришта и међу њима најважнију улогу имао је Крит. Поред општог народног имена код Серба се појављују бројна племенска или месна имена. Нека од њих су настала и од имена племенског вође, нарочито у новоосвојеним земљама. Што је народ био бројнији и просторно се ширио, то је и број оних имена био већи. Сербиско друштво је врло рано било уређено као сталешко друштво у коме су била прво три, а касније четири сталежа. Прва три сталежа су сачињавали владарско ратнички, свештено просветни и ратарски сталеж. Владарско ратнички сталеж сачињавали су, поред владара и ратника и сви вршиоци власти и чиновници, сав управни сплет. Припадници овога сталежа називали су се Гетима и са тим или мало преличеним именом називају Сербе у многим земљама света. Сербиски Гети постају врло познати широм Европе, средње Азије и северне Африке. Ово сталешко име се врло често употребљавало као народно име. Поред низа мањих, Серби су предузели и два велика освајачка похода, од Дунава до Инда. Истовремено су шастовали Европом све до Шпаније и Британије. У Индији и Ирану се називају Аријевцима, на Блиском Истоку Хетима, а у западној Европи Келтима. Хети и Келти су суимена за Гете. И поред стварања њихових врло бројних држава, на врло удаљеним просторима, мешања и заједничког суживота са другим народима, Серби су у већини случајева одржали своје језичко и верско јединство све до појаве хришћанства. Та језичка јединственост обележавана је прво именом Јазика (Јазига), а потом Словена, то јест они који слове истим језиком.
Ојачала хришћанска Црква, почевши од 6-ог века, ствара своје хришћанске државе и даје подчињеним јој народима нова имена, одвајајући их тако од великог сербиског стабла, културно и језички. Зато је и назив Словени у данашњем времену изгубио своју подлогу, своје првобитно значење и једино још служи за потирање србиског имена. У овоме делу ми употребљавамо старији облик србиског имена – Серби, онако како смо се тада звали, пошто је савремени облик нашег имена – Срби новијег датума.
Kњиге др. Јована и Деретића можете наручити овде:
Поздрав,
Милош Радосављевић – Џамбас