Кнез Лазар Хребељановић (Прилепац, 1329 — Косово поље, 15. јун 1389)

Косовска битка и КОСОВСКИ ЗАВЕТ код Срба, односно косовски феномен, имао ли су, имају и имаће изузетну културно-историјску, морално-етичку и заветно-часну улогу у духу, свести, традицији, опредељењима, тежњама и родољубивим осећањима специфичног карактера већине нашег народа.

Косовски феномен је сложен, тајновит, периодично силовито моћан, морално узвишен и временски трајан управо због тога што у свести и духу српског народа носи најјаче утемељење: у Срба најстаријем – религијском култу славе,  у видовданској етици као нашој философији морала, у ратничкој витешкој части косовских јунака, у части као највећем смислу човековог живота, у великој и слободарској души српског народа, и у лепоти нашег православља.

Из тог завета, НАРОДНИ ГЕНИЈЕ је изнедрио изванредну епско-етичку прозу и поезију косовског циклуса у коме се између осталог Лазарева клетва приказује, даје и оставља поколењима као трајно непромењена, јасна и жестока опомена за сваку намеру или издају интереса државе, вере и нације. Дакле, она изворно није клетва коју је цар Лазар изрекао пред Косовску битку. Наиме, она је управо јасан израз жестоке опомене од стране најплеменитије душе српског народа која трајно носи снажно осећање правде, славе, пожртвовања, части и достојанства косовског феномена и његовог обрасца, дате по неписаним законима части У ВИДУ КЛЕТВЕ упућене према свим онима који се о виталне српске националне и државне интересе оглуше, напусте их, или издајом пређу на страну наших непријатеља.  

Као  суштински и изворно народна, а оличена и дата кроз клетву Светог цара Лазара, односно владара српске државе, она је НАЈПОЗНАТИЈА КЛЕТВА У СРБА која поруком и духом далеко превазилази временске, историјске и географске оквире Косова. Свакако је вредно истаћи да Лазарева клетва своју снагу заветног духа остварује и кроз Његошев Горски вијенац, који је он, не случајно, посветио Карађорђу и Српству. То је уочљиво по томе што су и Лазарева клетва и ово наше најбоље и најпознатије песничко-епско и философско-етичко дело поставили част са њеним идеалима као највећи постулат и смисао човековог живота.

По наведеним основама, Лазарева клетва је, хтели то ми прихватити или не, за Српство од заветне, трајне и универзалне важности где год да Срби живе. Она је уједно најмоћнија, централна и јавно исписана порука на Косову, односно на споменику косовским јунацима на Газиместану, иако је ту дата без другог стиха („И од српске крви и колена,“) који је сметао онима на који се стих  односи.

Морало би се имати у виду, да суштинско значење и разумевање Лазареве клетве није могуће у потпуности схватити уколико се она не објашњава и по духу НЕПИСАНИХ ЗАКОНА ЧАСТИ. Другачија објашњења ове клетве мимо уважавања и разумевања споменутих закона, делују ипак недоречено, површно и упрошћено.

Бавећи се појмом части са научног и професионалног аспекта, а посебно косовским феноменом у Српству из угла части, сматрам за важно да на исполитизовану актуелност теме о Лазаревој клетви, дам нова објашњења. При том нећу улазити у оцене изјава, коментара, критика, описа и квалификација изнетих у јавности од стране лица из политике, средстава јавног информисања и културних радника.

Дакле, уколико се Лазарева клетва из народне песме „Мусић Стефан“ анализира по стиховима и њеним целинама са аспекта части, онда она има следеће објашњење:

„КО ЈЕ СРБИН И СРПСКОГА РОДА,

И ОД СРПСКЕ КРВИ И КОЛЕНА;“

У овим стиховима се мисли на све Србе и њихова поколења, али и оне одрођене чији су стари и преци били Срби па су примили другу – страну веру или идеологију; односно, Његошевски речено, то су они који су „Похулили вјеру прађедовску“ па „Заробише себе у туђина“.

„А НЕ ДОШО У БОЈ НА КОСОВО,“

Не односи се овај стих само за дотични Косовски бој 1389. године (6897. лета), него и за сваку будућу борбу за српске државне и националне интересе укључујући наравно и ослободилачке, односно одбрандбене ратове.

„НЕ ИМАО ОД СРЦА ПОРОДА,

НИ МУШКОГА НИ ДЕВОЈАЧКОГА,“

Дакле, не имао деце и наследника из брачне и људске љубави; односно, што је битније, ако ње нема, онда ће се пре јављати пород без отачаствољубља, односно љубави према отаџбини, и опште љубави, а са више мржње према Српству уопште. С друге стране, части је примерена само права љубав, а обе чине племенитост, великодушност, узвишеност и моралну лепоту живота. Међутим, бешћашћу потпору даје мржња подстичући пороке, насиље, злочине и геноцид. Стих дакле опомиње на опасност што доноси мржња у виду бешчашћа које могу да приме млада поколења васпитавана на тако ружном осећању.

„ОД РУКЕ МУ НИШТА НЕ РОДИЛО,

РУЈНО ВИНО НИ ПШЕНИЦА БЕЛА,“

Што год човек намеравао, радио и стварао, лоше му кренуло и безуспешно му било, с тим да му се посебно куне народно пиће и хлеб који једе. Поред тога, овде се индиректно преко вина и пшенице које су део части при обреду крсне славе у Срба, клетва пребацује и на његову породицу јер је одступио не само од косовског  завета, већ и од завета славе својих предака који су проносили и одржавали славу као наш најстарији (прехришћански) и најјачи религијски и обичајни култ.

„РЂОМ КАПО ДОК МУ ЈЕ КОЛЕНА!“

Клетва кулминира поруком, да ови људи као моралне рђе углавном таква поколења могу и да имају, те да су они са својим потомцима за сва злодела према Српству и најодговорнији. Овде се опет мора подсетити на пророчки Његошев стих који се наставља на онај „Заробио себе у туђина“, где каже: „Па је братске крви ожеднио!“  Међутим, ова клетва престаје, односно СКИДА СЕ ОНОГ ПОКОЛЕЊА и његових наследника које искрено, часно и добровољано учини дело враћања ЗАВЕТУ својих српских предака. 

Е сад, када се овако разуме и схвати Лазарева клетва, онда она има итекако моћну поруку с којом се не сме нити може поигравати Србин који има осећање части без обзира на образовање или  звање, на занимање или професију, младост или старост, у држави или дијаспори, на пол или политичка уверења, итд. То се наравно у индиректној моралној и етичкој садржини односи и на оне наше сународнике чији су преци били Срби.

Уосталом, однос према Лазаревој клетви је директна рефлексија и изванредан непогрешив тест морала части сваког оног ко се према њој директно или индиректно исказује и показује па био то појединац, нечији представник, група, организација или чак институција, па и делови нашег народа. 

Зато она, с једне стране,  БОЛИ МНОГЕ који личну, националну, службену и општу част доживљавају као морални кулук, превазиђену друштвену вредност, митоманију косовског феномена, или некакву емоционалну особину, те кроз живот више иду саможивим егоизмом, отупљеним патриотизмом, јаловим космополитизмом и сумњивим европеизмом. С друге стране пак, част за део нашег народа у његовој свести, осећањима, понашањима и уверењима ИМА ЈАЧЕ ЗНАЧЕЊЕ КАО ЗАВЕТАН И НЕПИСАН ЗАКОН ОДНОСА ПРЕМА ДРЖАВИ, ВЕРИ, ОТАЏБИНИ И НАЦИЈИ, него постојећи а ипак привремени писани закони, уредбе, ставови или прогласи.

У вези с Лазаревом клетвом, уколико је неко потеже према другом а да би она имала одјека у јавности, изузетно је значајно да она мора да почива на истинитим  чињеницама ЗЛЕ НАМЕРЕ И ПОСЛЕДИЦАМА ИЗДАЈЕ О ВИТАЛНЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ, а не на паушалним оценама и тенденциозним или подмуклим мотивима. Овде се одмах поставља важно питање: Ко је тај ко има то право да просуди шта је истина да би се нечији поступак или дело оквалификовало као зла намера или издаја и на њега бацила ова клетва? Одговор је следећи: 

ТО ПРАВО ОЦЕНЕ, ПРОСУЂИВАЊА И КЛЕТВЕ ИМА САМО ЧАСТ ДОТИЧНИХ КАО БРЗА И АКТИВНА МОРАЛНА РЕАКЦИЈА НА НАМЕРУ БЕШЧАШЋА И ИЗДАЈЕ. 

Неки Лазареву клетву у овом времену могу тумачити као непримерену с једне; и као језик мржње с друге стране. И  једно и друго нема основа. Наиме, ко тако иступа само потврђује да на жалост неразуме суштину части, завет косовског феномена и српски патриотизам. Дакле, Лазарева клетва се мора увек актуелизовати кад се за то укаже потреба као ПРЕВЕНТИВНА МЕРА И ЖЕСТОКА ОПОМЕНА, с тим да мора постојати истинита основа која има одјека и ефекта у нашем народу у уверењу да потиче из ЧАСНИХ МОТИВА И АУТОРИТЕТА онога ко је даје. Ова клетва свакако није језик мржње, већ би пре представља језик презира. Међутим, да би се ово схватило, важна је суштина разумевања појмова мржње и презира са аспекта части. Бешчашћу које иначе нема етичку основу одговара језик мржње, а части која увек мора да има етичку основу (уосталом, она једина бранила етику кроз историју како истиче један философ), управо одговара језик презира за све лажно, злочиначко и издајничко.

Иако се у Лазаревој клетви директно не спомиње супротна, односно НЕПРИЈАТЕЉСКА СТРАНА, она је свакако присутна својом агресивном, освајачком, пљачкашком, оробљивачком и унијатском намером и таквим делима, због чега се Србима упућује овако посебна опомена у виду клетве. Дакле, кад је у питању супротна страна, Лазарева клетва из своје дубине, поуке и етичке основе универзалног добра, индиректно се односи и НА СВЕ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ који имају исте или сличне споменуте намере и дела.

Коначно, Лазарева клетва је као ПРЕВЕНТИВНА и ЖЕСТОКА ОПОМЕНА записана у националном коду нашег народа, те се према њој са ПОШТОВАЊЕМ ЗАВЕТНЕ СНАГЕ  СРПСКЕ СЛАВЕ И ДУХА ЧАСТИ ваља одговорно односити, понашати и деловати. 

ОНА СТОЈИ КАО ИСТОРИЈСКИ АЛИ И УВЕК АКТУЕЛАН ЕТИЧКИ И МОРАЛНИ КОМПАС НА ТЕРАЗИЈАМА ОПШТЕЧОВЕЧАНСКЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЧАСТИ, ГДЕ СЕ НА ЈЕДНОМ ТАСУ НАЛАЗЕ ВЕРНОСТ, ЧАСТ, ЧЕСТИТОСТ, ВЕЛИКОДУШНОСТ, ДОСТОЈАНСТВО И ПАТРИОТИЗАМ, А НА ДРУГОЈ ИЗДАЈА, ОПСТРУКЦИЈА, ЕГОИЗАМ, МАЛОДУШНОСТ, БЕШЧАШЋЕ И КОСМО-ПОЛИТИЗАМ.  

Да ли и у ком степену такве теразије видимо или осећамо, и поштујемо или занемарујемо, најбоље показују наша дела, морална и патриотска осећања и актуелна догађања на ДРУШТВЕНОЈ, КУЛТУРНОЈ, ВОЈНОЈ, ПРИВРЕДНОЈ И ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ.

Аутор трилогије о части

Датум: 07.09.2012

Пуковник у пензији

Др РАДЕ С. Н. РАЈИЋ