По схватању формираном у Титовој Југославији у времену краљевине Југославије постојао је само ,,елитни” туризам за богате а после Другог светског рата развијен је масовни (синдикални) туризам за раднике. Истина у Милочеру је летовала краљевска породица, али на острву Локруму код Дубровника било је отворено Дечје опоравилиште Министарства социјалне политике и народног здравља. И друга друштва отворила су летовалишта на Јадрану. Две масовне организације у краљевини Југославији Савез сокола и Јадранска стража трудиле су се да што више њихових припадника а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Друштва су организовала излете и летовања. Београдско Соколско Друштво ,,Матица” организовало је 1928. пут преко 90 чланова друштва у Ђеновић у Боки Которској. Соколићи су путовали возом до мора. Провели су један месец у табору под шаторима. Дане су проводили у вежби под ведрим небом уместо у соколани, у шетњи по обали, у утакмицама у веслању и пливању. (1)

У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже  из свих крајева Јужне Србије (Македоније). Излетници су предвођени Соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши : „ … доласком у древни славенски град обнављају оне везе , које су и у давној прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима војна музика отсвирала је на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V 1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Излетници су продужили за Зеленику.(2)

Соколи су организовали таборовања под шаторима,  а  Јадранска стража летовања у својим домовима. Обласни одбор Јадранске страже из Бечкерека (Петровград данас Зрењанин)  организовао је летовање у свом дому у Омишу у јуну, јулу и августу 1934. за 3 групе подмлатка од 177 чланова. Обласни одбор Београд приредио је са 100 чланова Ускршњи излет 1933. у Дубровник и Боку.

Обласни одбор Београд Јадранске страже организовао је своје летовалиште у Савини  (Мељине) у згради Лучке капетаније. У Савини је 1933. летовало 245 лица и то 179 ученика и 66 одраслих чланова. Зграду је морао да уступи Команди ратне морнарице. Организовао је привремено летовалиште јула и августа 1934. за 171 особу у згради Грађанске школе у Макарској. Управа летовалишта приредила је два излета и то први у Оребић и Корчулу а други у Бишево, Комину и Хвар. Академска секција из Београда летовала је у Супетру, а средњошколска у Макарској.  Купио је имање у Бијелој за изградњу свог дома. Секција подмлатка Мјесног одбора  Јадранске страже из Новог Сада летовала је у Башкој Води код Макарске.  Обласни одбор Сарајево примио је 1933. на летовање 54 члана подмлатка а у 1934. 75 чланова подмлатка. Женски подмладак  Јадранске страже из Сарајева (ученице сарајевских средњих школа) летовале су 1934. у дому у Будви. Биле су две групе, прва група од 40 ученица летовала је у јулу, а друга од 35 ученица у августу. Будва је одала пошту свом великану Стјепану М. Љубиши. Вође група упознале су омладину са Љубишиним делима и крвавом историјом краја. Ученице су виделе попрсје које је израдио уметник Долинар. Обласни одбор  Јадранске страже из Новог Сада подигао  је  свој дом у Доброти. (3)

Приликом Ускршњег окружног излета, који је приредио  „Путник” по Босни и Далмацији, др. Капамаџија, референт Соколског Просветног Одбора  за филм, снимао је 1933. у Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Цавтату, Сплиту, Солину и Трогиру. У филму ,,Излет на Јадран” приказан је пут од Новог Сада уском пругом преко Ужица-Вишеграда. Филм је обиливао лепим сликама и пределима. Био је дуг око 250 метара на уској 16 м/м траци. (4).

По схватању формираном у Титовој Југославији у времену краљевине Југославије постојао је само ,,елитни” туризам а после Другог светског рата развијен је масовни (синдикални) туризам. Две масовне организације у краљевини Југославији Савез сокола и Јадранска стража трудиле су се да што више њихових припадника а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем провода њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. И друге установе и друштва имале су своја опоравилишта на Приморју. На острву Локруму било је отворено Дечје опоравилишта Министарства социјалне политике и народног здравља.  Приликом Ускршњег окружног излета, који је приредио  „Путник” 1933. Соколски Просветни Одбор снимио је филм  ,,Излет на Јадран” .

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. Д. Гавриловић, „Доминковић, Кристо П.”, „ Српски биографски речник”, том 3, Нови Сад, 2007, стр.347; Драг. М. Јовановић, ,,Табор београдских Соколића на Јадрану”, ,,Соко Душана Силног”, Београд, 1928, стр. 178-180;
2.„Излет Јадранске страже из Јужне Србије“, бр.10, стр.279, октобар 1931;
3. септембар 1940, бр. 9, стр. 384; ,,Подмладак Јадранске страже на мору”, Јадранска стража, децембар 1934, бр. 12, стр.520, 523, „Јадранска стража“, Сплит; Извештај главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8  IX 1935, Сплит, стр. 7, 8, 59, 60, 67;
4.,,Нови филм СПО”, ,,Соколска Просвета”, маја 1933. бр. 5, Нови Сад. Стр. 221; ,,Нови филмови СПО”, ,,Соколска Просвета”,  јуна 1933, бр. 6, Нови Сад, стр. 296;