1942 – Ужас у учионици, фратар коље дете \ 1942 – Užas u učionici, fratar kolje dete \ 1942 – Horror in a classroom as the catholic monch (franziskaner fratar) slaughters a child

Ужас у учионици, фратар коље дете

Miroslav (poznat i kao Tomislav) Filipović - Ustaša - franjevac i katolički sveštenik
Miroslav (poznat i kao Tomislav) Filipović – Ustaša – franjevac i katolički sveštenik

У оквиру почињених злочина, стравично делује прича о покољу деце у основној школи у Дракулићу, почињеном под руководством Томислава Филиповића, фратра самостана у Петрићевцу. Ево шта о томе, позивајући се на бројне архивске податке и изјаве бројних сведока, очевидаца, дословно пише мр Лазар Лукајић:

“Фратар Вјекослав Филиповић, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола, дошао је у основну школу у Дракулићу и наредио учитељици Добрили Мартиновић да из школске клупе изведе једно српско дете. Не знајући шта ће бити (мислила је да дете треба нешто да рецитује), извела је лепушкасту и уредну Радојку Гламочанин, кћеркицу угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Немачкој. Док је учитељица стајала код прозора, а 12 усташа код врата, фра Филиповић је за катедром прихватио дете, нежно га помиловао, подигао на катедру и – почео натенане да га коље. Док се дечја крв сливала низ катедру, а деца скакала и вриштала од ужаса, фратар се смирено и достојанствено обратио својим усташама речима:

‘Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а од вас тражим да слиједите мој пут. Ја примам ове гријехе на моју душу, а вас ћу исповиједити и ријешити свих гријеха’ “.

После наведеног чина је наредио да се сва деца изведу у школско двориште где је, на утабаном снегу, поставио укруг 12 усташа. Тешко је, заиста веома тешко, наставити даље са описом покоља који је после тога настао. Завршимо стога овај део приче само податком да је на снегу црвене боје од крви, на најбруталнији начин, поклано и масакрирано свих 62 дечака и девојчица. За покољ у Дракулићу усташке власти су наградиле фра Филиповића постављањем за управника логора у Јасеновцу.

За све наведено у књизи “Фратри у усташе кољу”, укључујући и покољ деце, “постоје сведоци и документи”, каже мр Лазар Лукајић. Једно од веродојстојних сведочанстава о покољу у Петрићевачкој жупи, свакако је и Извјештај усташке надзорне службе (УНС) из Бања Луке број 69/42, отпремљен 11. вељаче 1942. године Заповједништву УНС (на руке госп. Еугена Кватерника). Текст Извјештаја који је потписао Велики жупан пуковник Алеман, дословно гласи:

“Једна усташка сатнија бојне под заповједништвом надпоручника Јосипа Мишлова у пратњи жупника фра Вјекослава Филиповића дана 7. вељаче у 4 сата ујутро запосјела рудник Раковац и поубијала крампом 37 радника гркоисточњака. Наставила са убијањем крампом и сјекиром гркоисточњака мушкараца, жена и дјеце у селима Мотике, гдје је убијено 750, Дракулић и Шарговац, гдје је убијено око 1500 особа. Убијање је завршено истог дана око 14 сати. Од тада па све до данас усташе превозе храну, стоку и покућство из кућа побијених у своја складишта. Горњи извјештај точан. Обширан извјештај слиједи”

Усташки чланак на википедији: http://hr.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Filipovi%C4%87

Истина ослобађа