Елиот Нес и Воштана Фигура или: Да ли ће бити избора на пролеће?

Print Friendly, PDF & Email

Бранимир Нешић

Да се Елиот Нес (Вучић) пита, избори би били одмах, али Западу одговара Воштана фигура (Дачић), да би овај двојац могао да изда Косово и Метохију, прода земљу Арапима, прода ЕПС, додатно задужи грађане итд…

Београд, 19.02.2013

Бранимир Нешић

Бранимир Нешић

Борба против фамозног и мистериозног „организованог криминала“, или „борба против корупције“, како неправилно зову активност Александра Вучића, српског Елиота Неса, појела је све друге друштвене теме у Србији. Акција је одлично медијски осмишљена: када не знаш како да задовољиш незадовољну рају, а не можеш да им даш хлеб, онда им дај „главу на пању“, нека се празне на пребогатим богаташима у затвору и на корумпираним политичарима којима Елиот Нес ставља свилен гајтан око врата. Добро научена лекција још из старог Рима.

Кога занима што режим београдски препушта Косово и Метохију у руке Шиптара? Кога занима што незапосленост расте, што је све више гладних, понижених и увређених грађана Србије? Кога то занима? Очигледно никог, судећи по добро контролисаним медијима. Битно је једино „ухапсити крупну зверку“ у добро испланираном тренутку.

Мишковић је, рецимо, ухапшен када су се постављале границе на Јарињу. Случајно? Сумњам. Било је код режимлија зебње како ће народ одреаговати на велеиздају Косова и Метохије, па је спроведен у дело план „ухапсити зверку“. И то се показало као врло успешан метод. Иако су на наше очи постављене границе између КиМ и остатка Србије, популарност Александра Вучића је, због хапшења Мишковића, скочила за читавих 5% и износила је у једном тренутку читавих 41%. Дакле, максимално медијско спиновање „борбе против корупције“ даје резултате!

Вучић - Колко јуче обећавао да ће ухапсити Динкића...

Вучић – Колко јуче обећавао да ће ухапсити Динкића…

Па када је тако, помисли српски Елиот Нес са својим уједињеним динкићима, онда ћемо продати земљу Арапима, Турцима ћемо обезбедити владарску позицију на Балкану, за три месеца ћемо се додатно задужити за 3 милајарде (јесењи тренд треба наставити), спремамо продају Телекома и ЕПС-а, а ако се неко побуни, прогласићемо га „испоставом тајкуна“ и „корумпираних политичара“ и, наравно, ухапсићемо још неког. А списак за хапшење, руку на срце, није ни мало мали. Рецимо, може да падне Бајатовић, или Мркоњић, или Веља Илић (с њим ћемо да покажемо да чистимо и своје редове, прецизније, редове својих коалиционих партнера)… Зашто не ухапсити Дачића, српског Санадера? Па то би било сјајно. То је сигурних нових 5%…

У целом плану и тактици, има само једна мана. Римска лекција, коју је Вучић добро савладао полажући римско право на Правном факултету, поред прве „колосеумске“ епизоде, у којој раја задовољно кличе када неком одлети глава, има и своју другу епизоду. А та друга епизода гласи: када се народ засити откинутих глава гладијатора и осталих „издајника“, своје незадовољство преусмерава на организаторе „игара“, то јест на власт која им суштински ништа није испунила од обећања, власт која их је преварила обмањујући их „хапшењима“ и моравским каналом до Солуна… Како и када да избегне ову посве сигурно надолазећу ситуацију, пита се Вучић? Може ли да сачека јесен, или ће тада бити већ касно?

Ко уопште одлучује о томе? Да се Вучић само пита, а не пита се, он би одмах на изборе. Мора себе да конституише као лидера, и мора да се извуче из Дачићевог загрљаја, јер како можеш да се грлиш са неким ко је прљав? Штрока и смрад неминовно прелазе и на тебе. Вучић то добро зна, али Дачићева сервилност толико одговара Западу (претпостављам да су западњаци врло изненађени Дачићевим степеном издаје државних интереса, а на то ни Вучић није рачунао), да су Брисел, Берлин и Вашингтон забранили Вучићу да иде на пролећне изборе. То су потврдили и преко свог изабраног председника Николића (сећате се, Брисел га је изабрао неколико сати пре него што га је изабрао народ), који им је рекао да се не играју демократијом до јуна. Зашто? Да ли само због тог фамозног „добијања датума“ од ЕУ, или због предаје (читај издаје) Косова и Метохије?

Где је у целој причи Ивица Дачић? О премијеру смо у овом тексту најмање писали. И нисмо погрешили. Он је, од пре десетак дана, постао пиун, воштана фигура (добро би било да га Палма излије у свом Музеју), он се више ни за шта не пита, он је прихватио улогу да слуша и слепо спроводи наређења које добија од Вучића и Запада. Да ли ће му та сервилна улога помоћи да не заврши као Санадер? Свакако да неће, али Ивица је изабрао да је боље мало дуже живети па срамотно умрети (мисли се на политичку смрт, а не на ову буквалну), него да се бори, па када њега већ прозивају за ово и за оно, за банану и скривену камеру, онда би и он могао да отвори своје адуте, па да узврати паљбу: у тој борби би сви претрпели губитке, а једини на добитку би био народ. А кога, у целој овој причи, интересује народ? Никога. Зато Ивица постаје Воштана Фигура, зато избора неће бити на пролеће, зато се издаје Косово и Метохија, зато се продаје земља Арапима, предузећа странцима итд…

Да ли народ, да ли грађани сносе свој део кривице у овој трагикомедији?

Одговор нека свако пронађе у себи.

Оно што нас природни закони уче јесте да када не би било оваца, онда не би било ни вукова да их кољу.
 

Бранимир Нешић