Уверите се колико је за Србе актуелно ово што је турски велики везир 1792. писао о Енглезима

Print Friendly, PDF & Email
Цариград

Цариград

ТОКОМ расправе о руском наоружавању у британском парламенту, 29. фебруара 1792. године, посланик Греј (Grey) је прочитао писмо уручено британском амбасадору у Цариграду, Сер Роберту Ејнзлију (Robert Ainslie).

        Греј је у уводу рекао следеће:

        „Ти савезници, Турци, које ми претендујемо да подржавамо, а после смо их издали – дали су највећи доказ свог гађења и презира према нашем понашању. Не знам да ли ће ме кривити или исмејавати због тога што сам урадио, али сам се потрудио да добијем најбоље могуће информације о овом предмету, и добио сам копију одговора Великог везира (Коџа Јусуф-паше, пореклом Грузина) Сер Роберту Ејнзлију, нашем амбасадору у Цариграду, са следећим садржајем:“

        Државни документ (Османског царства)

        Велики султан (Селим III) ратује за себе и за себе ствара мир. Он може веровати својим сопственим робовима, слугама и поданицима. Он зна њихову веру, искусио је њихове врлине и може се ослонити на њихову верност – што је врлина која је одавно напустила ваш део Европе.

        Ако сви други хришћани говоре истину, у Енглеској не може бити никаквог ослонца: она купује и продаје читаво човечанство.

        Османлије немају никакве везе са вашим краљем нити са вашом земљом; ми никада нисмо тражили ваш савет, ваше мешање, нити смо тражили ваше пријатељство; немамо никаквог министра нити агенцију код вас нити одржавамо било какву кореспонденцију са вама.

        Из којег разлога ви онда нудите да посредујете у наше име са Русијом? Зашто тражите да служите једној империји неверника, јер нас зовете „мусулманима“? Ми не желимо ваше пријатељство, вашу помоћ нити ваше посредовање.

        Ваш везир (министар), о коме говорите тако лепо, мора да на уму има какав пројекат обмане, неки угњетавачки план како би забавио вашу нацију која је, како смо чули, лаковерна, сервилна и обожава само новац. Похлепа је, ако смо добро информисани, ваша главна црта.

        Ви продајете и купујете вашег Бога – новац је ваше божанство; и све је, код ваше нације, трговина у вашој администрацији.

        Долазите ли ви, онда, да нас продајете Русији? Не, хвала. Пустите нас да се сами цењкамо.

        Туђа судбина је почела да одмотава конац наше добре среће и ми морамо попуштати. Оно што су Бог и Пророк изрекли људима мора проћи и проћи ће.

        Османлије не знају за финесе. Дволичност и препреденост је ваш хришћански морал.

        Нас није срамота да будемо честити, отворени, једноставни и верни у нашим државним геслима.

        Ако нам допадне рат, покорићемо се вољи неба која је од почетка изречена. Дуго смо живели у сјају као прва сила света и част нам је што смо годинама тријумфовали над хришћанским неверством и изопаченошћу који су били помешани са свим могућим пороцима и хипокризијом (…)

        Читајте само листе жалби, манифесте, декларације и свих хришћанских краљева, монарха и царева који су живели и ратовали једни против других. Видећете да су исто толико богохулни, перфидни, окрутни, неправедни и неверни колико и њихови сопствени ангажмани.

        А да ли је Турчин икада прекршио своје обећање, своју реч или погазио своју част? Никада!

        А је ли нека хришћанска сила наставила да се придржавала неког аранжмана онда када то више није одговарало њеној похлепи или амбицији? Не!

        Како онда мислите да ћемо вам веровати, када вашом нацијом сада, ако ћемо говорити истину, влада перфидна управа без трунке врлине да би водила државну машинерију?

        Султан са вашим двором нема никакве јавне односе – нити жели да их има – нити их прижељкује.

        Ако желите да останете овде као шпијун или, како ви себе називате, амбасадор вашег двора, можете живети са другима из других хришћанских нација и можете се ту китити својом коректношћу, али ми нити желимо вашу помоћ са мора нити са копна, нити желимо ваш савет и ваше посредовање.

        Немам никакве инструкције да вам се захвалим за вашу понуду, јер је Диван сматра наметљивом, нити имам наређења да вам се захвалим на понуди помоћи ваше морнарице, јер Порта није никада ни сањала да је пусти у наше воде.

        То што ви имате са Русима, ми не знамо нити нас занима. Наше послове са тим двором ми намеравамо да завршимо онако како нама одговара и у складу са начелима наших закона и државне политике.

        Ако ви нисте најекстравагантнија хришћанска нација, као што вам се спочитава, ви сте без сумње најхрабрији у ароганцији и претенциозности, нудећи да приведете такву једну силу као што је Русија на преговоре.

        Такви као што сте ви и неки други тривијални хришћани замишљате себе једнакима по команди. А ми знамо за боље и зато се ова ваша претенциозност своди на безобразлук и један имбецилни диктат, а ваш савет у иностранству недостојним мудрости или пажње од стране било какве друге силе која чак далеко испод Порте чији су министри, увек када су вас слушали, искусили зло – било у вашим намерама или у вашем незнању.

        Његово Величанство (Султан) не може имати претеран гард против покушаја и претенциозности једне нације која је тако перфидна према интересима својих сопствених поданика (или колониста), међутим, обичај је хришћанских принчева да продају и препуштају своје поданике једни другима за новац.

        Сваки мир који ви између себе склопите, како смо ми информисани, најповољнији је за оног краља који највише подмити.

        Османска администрација је предуго и пречесто слушала европске савете и исто толико често је била или издана, или продана и обманута.

        Одлазите, онда, са вашим мешањем у ствари Порте и Русије.

        Ваша је намера да закувате у читавом човечанству и да  након тога профитирате вашом перфидношћу.

        Ми не тражимо и не желимо вашу трговину, јер су наши трговци били жртве ваше двоструке игре.

        Ви осим профита и немате веру. Похлепа је ваш једини Бог, а хришћанска вера коју проповедате је само маска за вашу хипокризију.

        Нећемо вас више слушати и саветујемо вам да нам не одговарате.

        Извор: Џон Девенпорт, „Апологија за Мухамеда и Куран“, Лондон, 1869. (John Davenport, “An Apology for Mohammed and the Koran” London: J. Davy and Sons, 1869)

        Приредио Душан Ђурић

Преузето са: Факти