Шта се десило са птицама у Сочију?

7522.л.Г., месец гроздобер, дан 29-ти.

Шта се десило са птицама у Сочију?

Налазим се овде у Сочију, послом у грађевинској фирми, почев од 01. 04. прошле године. Када сам дошао, имао сам мањих здравствених проблема да се привикнем на овдашњу, субтропску климу, велику влажност која практично не пада са 85%. Прво што упада у очи, то је невероватна бујност и разноврсност вегетације. Овде на обали Црног мора и у граду, можете да видити како на пар метара, практично једно поред другог расту и палма, храст и бор! И зимзелена и листопадна стабла заједно,  кестен, багрем, шимшир, платани, церић, врба, топола, дуд, акације  и нека стабла и врста којима и не знам име, невероватна разноликост! Плус разне украсне биљке, камелије, магнолије, заиста лепота и красота. Кажу да оволикој разноликости и бујности свега погодују такозване ЈОДНЕ магле, које се почесто формирају и долазе са мора и које благотворно делују и на биљке а и на људе. Онда Црно море, кад кажеш море, очекујеш онај познати мирис соли и јода у ваздуху, али ништа од тога, барем за нас Србе који смо навикли на Јадран и познате морске мирисе. Црно море у ствари подсећа на огромно слатководно језеро, иако има неки проценат саланитета, доста смањен због оргомног прилива воде из бујних река и речица које долазе са Кавказа, плус је слив четири највеће европске реке, међу којима и наш стари добри Дунав. Трећа ствар која ми је одмах запала за око, или боље рећи у ухо,  то су птице и њихов пој. Међу њима посебно једна врста, нисам сазнао како је Руси зову, црних је пера, интензивно жутог кљуна, упола мања од наше вране, личи на нашег Коса али рекао бих да је доста крупнија. Ова птица невероватно поје! Било их је у огромном броју, баш због обилне и густе вегетације. И пева и дању и ноћу!  И лети и зими, практично преко целе године. И на градилишту, не плаши се људи, а и у граду. За све ово време променио сам два стана , на два супротна краја града. Птице су певале у оба дела, иако је први стан био у долини поред реке Сочи, а овај други где сам сада, је на брду изнад главне жељезничке станице. Отворим прозор ујутру, одмах се чују, ту на кестену испод прозора, мог стана на трећем спрату, милина једна. Прошла зима је била блага, температуре су се спуштале до највише -2 степена, али то њима није сметало, као ни летња жега и оморина, једноставно нису напуштале град а биле су неуморне у свом поју.

Почетком  месеца жетвара (јула) ове године, добио сам четрнаест дана годишњег одмора и жељно сам се вратио својој деци и жени. По приспећу са аеродрома и уласку у Панчево, где иначе живим,  прво што сам питао жену је: ”Где је дрвеће, зашто је овако ретко и пусто?” Она ми је кроз смех одговорила, да је све ту и да се ништа није променило! А мени је Панчево деловало као Вуковар после рата, да је сво дрвеће страдало и да је све опустело.Навикло се око на зеленило у Сочију!

Е сад, када сам се вратио после годишњег одмора, на посао у Сочи, чекало ме је ново изненађење. Првих дана ми је било чудно, нешто ми је недостајало, нисам одмах схватио шта то. А онда као гром из ведра неба, сазнање:нема птица, мојих Косова, нема појања! И растужио сам се и забринуо, можда је то због неких климатских разлога, можда им је превише било топло па су се изместили височије према Кавказу, па ће се опет вратити моји мили руски Косови! Напомињем да је месец жетвар (јули), прошлог 7521-ог, лета Господњег,  БИО МНОГО ТОПЛИЈИ, него овај жетвар, и уопште прошло лето је било много, много топлије, него ове године! Ево сада, док Вам пишем, месец је гроздобер (септембар), захладнело је одавно, али Косова НЕМА па НЕМА!

Прво сам мислио да је можда у питању неко аеро загађење, падају киселе кише, лишће зимзелених биљака жути и тако даље. А онда сам прочитао случајно, писмо-опоруку оног америчког Црнца, резервисту-ветерана, што је побио 12 својих колега у команди морнарице (том приликом су и њега убили, барем према званичној вести) како се жали на дејство HARP система, да не може више да издржи тај притисак електромагнетних таласа на свој мозак и да је приморан да учини то што је учинио!  Е сад мени, овако сумњичавом, паде на памет РАДНА ХИПОТЕЗА: шта ако су Амери укључили неку врсту електромагнетних таласа ниске/високе  фреквенције, која делује само на живу силу, СА НЕКИМ ЦИЉЕМ, па моји мили Косови, као осетљива божија створења први реаговали и преместили се ко зна где? Као потврду ове тезе наводим и следеће чињенице:  много људи (наших радника) се жале на главобољу, НЕРВОЗНИ су и НАПЕТИ, СВАДЉИВИ, или су  БЕЗВОЉНИ,  ДЕПРЕСИВНИ + НОСТАЛГИЈА, пију седативе или се наливају алкохолом кад год имају прилику. А мени срце трепери већ данима. Манифестује се више као нелагода, него као неки реалан проблем. Да ли је крајњи циљ ове ОПЕРАЦИЈЕ припрема за изазивање хаоса уочи или за време Олимпијаде, јер иза наших леђа је немирни Кавказ са све Чеченијом, Дагестаном и Ингушетијом? А около све НАТО земље (око Црног мора): Грузија, Турска, Грчка, Бугарска, Румунија, па и Украјина ФЛЕРТУЈЕ?  Додуше ни Русићи не седе скрштених руку, стигла је посебна јединица миграционе полиције у град и већ се осећа њихов рад. Са овим локалним полицајцима си могао да се нагодиш и да избегнеш непријатности за 500-1.000 рубаља, а ови довезу аутобус, рецимо на станицу и редом купе све који су се ту затекли. Мог цимера привели у 20 часова са аутобуске станице и држали га у апсу до 05. ујутру иако је имао сва документа и радну визу уредну. Рекли му само: ПРОВЕРКА!  Да ли се нешто иза брда ваља, везано за овај простор Кавказа и Олимпијаду?

СРБИЈА Милан Ц. Исаиловић, мрав пешадинац.

Прелепе слике из Сочија:

Хвала Милану Ц. Исаиловићу на овим прелепим сликама!

С’поштовањем

Милош Радосављевић – Џамбас