Божидар Митровић – Комисији за споменике скупштине града Београда! 10. Септ. 2013.

Print Friendly, PDF & Email
Преузмите ПДФ: Божидар Митровић – Комисији за споменике скупштине града Београда (Adobe .pdf)
Преузмите ДОК: Божидар Митровић – Комисији за споменике скупштине града Београда (MS Word .doc)
Скупштина града Београда

Скупштина града Београда

Из. бр. БМ-100913-7 од 10. септембра 2013. године
Комисији за споменике и називе улица и тргова
Скупштине града Београда
Трг Николе Пашића број 6
Господину Слободану Станимировићу, Председнику Комисије
Копија:
Драгану Ђиласу, Градоначелнику Скупштине града Београда
Председнику Скупштине града Београда
Зорану Драгићевићу, шеф Кабинета, 3229-915, 3229-753
Предмет
Битка за достојно место споменика о Првом светском рату
Поштовани господине Станимировићу,
I. Молимо Вас да нам доставите копију:
1. писма које сте добили од Министарства културе Србије поводом иницијативе
Божидара Митровића, да се «Споменик ослободиоцима у Првом светском
рату измести на Трг Ослобођења/Републике, а споменик Белогвардејцима
буде премештен на један од већих тргова у Београду»,
2. Одговора који сте тим поводом упутили Министарству културе Србије,
II. Молим Вас да ово питање поново размотрите на седници Комисије за споменике
и називе улица и тргова Скупштине града Београда као иницијативу многобројних
учесника Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке», и
Управе Регионалне друштвене организације «Обједињење Срба», Москва у циљу
чега Вам достављамо:
1. Извод из тачке 5 закључака «Завршног документ» Међународне научне
конференције «На изворишту културе и науке»,
2. «Завршни документ» Међународне научне конференције «На изворишту
културе и науке» који на страни 38 садржи предлог да надлежни орган донесе
одлуку да:
1. споменик Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском
рату (аутора Романа Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и
ратни ветеран Живојин Лукић, који споменик носи назив Браниоцима
Београда 1914. – 1918. године, иако су бранили не само Београд већ и
Србију која је била нападнута) измести са Новог гробља, где му није место,
и постави у центру Београда на Тргу републике, испред Дома војске, јер
гробница над којом се налази представља засебну целину која треба да се
отвори посетиоцима, побољшање услова живота и рада – јачање сарадње српског и руског народа – саборност и узајамна помоћ Срба без
обзира на државност – изучавање најстарије историје КолоВена (СлоВена)
2. меморијални споменик «Руске славе», погинулим припадницима
Руске царске армије и Белогардејцима (покрет За јединују Россију)
(чији је аутор такође Роман Верховској у коауторству са с архитектом В. В.
Сташевским), измести са Новог гробља где му није место и постави на
платоу парка поред хотела Москва.
Молим Вас да при поновном одлучивању имате у виду и следеће чињенице:
1. Спомен костурница на Новом гробљу (над којом је подигнут Споменик
браницима Београда 1914-1918. г.) представља засебну сакралну целину и
фактички је затворена не само капијом него и самим спомеником и биће
отворена после његовог премештања у центар Београда,
2. на сајту Града Београда http :/ / www . beograd . rs у делу
http :/ / www . beograd . rs / cms / view . php ? id =1349 наведено је:
a. да се «споменик Браниоцима Београда из 1915. године налази (се) на
обали Дунава, код Спортског центра, бронза и камен, висина 350 цм.
Подигнут 1988. и да је аутор споменика Коља Милуновић али је при
томе
b. наведена слика споменика чији је аутор Роман Верховској на коме је
фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић (према
чланку Бориса Шубашића, Вечерње Новости, 5. март 2011. године), што
сведочи о општој небризи и незнању у органима Скупштине
Београда о споменичком благу Београда,
3. на сајту Туристичке организације Београда уопште нема ни помена о
споменику Романа Верховског и вајара и ратног ветерана Живојина Лукића,
што можете и сами проверити на сајту ТОБ http://www.tob.rs/sr-lat/see.php?
kat=17 у делу Spomenici, где је наведен наслов: «Bilo da su dramatični i
upečatljivi ili diskretni i pomalo skriveni, spomenici Beograda podećaju nas na ljude
i događaje od značaja za ovaj grad.», што сведочи:
a. да туризам у Београду и Србији воде људи који апсолутно не познају
српску историју и културу,
b. не разумеју и не знају смисао туризма јер не схватају да туристи долазе
да виде у Београду оно што је уникално и карактеристично за Београд а
не глобалне вредности које имају и код своје куће,
4. да Комисији за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда
мора да одговори и на следећа питања:
a. ако је споменик српским трећепозивцима у Првом светском рату (који је
тако јадан и скроман да је то очито изругивање српском страдалнику –
војнику заштитнику и ослободиоцу), размештен у граду а не на гробљу
зашто је споменик Српским браниоцима Београда 1914. – 1918. на
гробљу
b. ако се споменик Ослободиоцима Београда 1806. године налази у граду
(у Карађорђевом парку, који је такође прескроман споменик) зашто се
импресиван споменик браниоцима Београда из 1914. – 1918. налази на
гробљу?
c. ако се споменик «Захвалности Француској» налази у граду (на
Калемегдану) зашто се импресивни споменици Браниоцима Београда из
1914. – 1918. и Руске славе налази на гробљу?
d. ако сепаратисти нису дали 1931. године да се споменик Заштитницима
и ослободиоцима у Првом светском рату постави у центру
Београда, није ли одлука ваше комисије из 2012. године да се не
допусти премештање споменика у центар Београда повлађивање
сепаратистима чије хорде не дозвољавају постављање споменика
Српским заштитиницима и ослободиоцима у центру Београда,
5. према наводима «Вечерњих Новости» од 5. марта 2011. године «аутори,
ратници и јавност су тражили да монументална скултупра буде у центру града,
јер ће иначе остати потпуно неопажена. Споменик је ипак завршио на гробљу
ради мира у кући, јер су Краљевину Југославију почели да потресају хрватски
сепаратистички захтеви и лансирана је теза о «српском хегемонизму» и
«солунаштву»,
6. да је у Беогаду (зло)намерно створено замешатељство тиме што постоје три
споемника «браниоцима Београда у Првом светском рату» (као да су сви
бранили Београд а нико Србију која је нападнута, што је стара ватиканска
превара јер је Београд свачији а ништа се српско):
a. споменик Браниоцима Београда из 1915., чији је аутор Коља
Милуновић, висине 350 см, који је подигнут 1988. године,
b. споменик «1914. – 1918. браницима Београда» аутора Романа
Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран
Живојин Лукић, који је подигнут 1931. године, у еуфорији испуњења
посмртног завета «чувајте ми Југославију», па је и назив разумљив,
c. споменик «Српским јунацима 1915. на Немачком гробљу у Кошутњаку»,
на који је, како је у својим «Вестима» од понедељка 8. окторбра 2012.
године известила Радио телевизија Србије (у историји познатија под
називом Бастиља незнања и фалсификата) заменик председника
скупштине града положио цвеће поводом обележавања 97 година
јуначке одбране Београда: «Zamenik predsednika Skupštine grada Zoran
Alimpić položio je u Košutnjaku venac na Spomenik srpskim junacima,
povodom obeležavanja 97 godina herojske odbrane Beograda.» (који је
подигнут 1915. године у време Аустро-угарске окупације Београда):
i. јер је уврежено мишљење да је тај споменик генерал Мекензи
подигао српским браниоцима Београда, иако то на споменику на
Немачком гробљу на оригиналној невеликој стели – нигде не
пише, јер је дословце написано:
1. «HIER RUHEN SERBISCHE HELDEN
ОВДЕ ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ЈУНАЦИ
† 1915 †»
док на накнадно уграђеној плочи пише:
2. «Споменик српским ратницима јуначки изгинулим бранећи
Београд у јесен 1915. године подигнут је по наређењу
команданта немачке војске маршала фон Макензена, као
израз поштовања храбрим противницима.»
ii. иако историчари и научници тек треба објективно да истраже да
ли је генерал Мекензи наредио да се подигне споменик:
1. храбрим српским јунацима, под којим је он подразумевао
све Словене (које ми данас називамо Хрватима,
Словенцима, Чехима, Словацима) који су погинули у
«храбром» нападу на Србију и Београд 1915. године, или
2. је заиста наредио да се подигне али се тада поставља
питање где су похрањени посмртни остаци оних Словена,
који су били у Аустро-угарским и немачким јединицама који
су погинули у нападу на Србију и Београд,
Без обзира на све то и овај споемник на Немачком гробљу
у Кошутњаку, као и споменик немачким ратницима у
Кошутњаку треба да хитно буде обновљен о трошку града
Београда и земље Србије, чије су мермерне плоче
неодговорни појединци делимчно разграбили.
7. да ће свако одбијање да се споменик висине 18,5 м и тежине 2.780 кг. аутора
Романа Верховског и вајара Живојина Лукића, посвећен СРПСКИМ
ЗАШТИТНИЦИМА И ОСЛОБОДИОЦИМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
размести у центру Београда бити повлађивање сепартатистима (који су
извориште свог сепаратизма имали не у «солунаштву» већ је извориште било
«ватиканског подријетла» у тактици Гаја Јулија Цезара описаној у «Белешкама
о Галским ратовима» и принципу латинском «Divide et impera/Завади па
владај»),
8. да су ветерани Првог светског рата из града Краљева, на основу планова
добијених од Удружења резервних официра и ратника, израдили копију овог
монуметанталног споменика «Ослободиоцима и браниоцима Београда» и
подигли га у центру Краљева 1932. године, али су га власти у Краљеву 1960.
године преместили такође на гробље у Краљеву, наводно због урбанистичког
решења, али је тек после 22 године враћен у центар Краљева, што сведочи:
a. да је место и оргиналном споемнику у центру Београда,
b. да је то споменик свим Српским заштитницима и ослободиоцима у
Првом светском рату, и да када би било свести и савести овај споменик
Српским ослободиоцима био би и у главним градовима оних слоВенских
земаља које је Српски ратник реално ослободио 1918. године,
9. да је измештање наведених споменика у центар Београда дуг не само према
историји и ослободиоцима и заштитницима већ и израз способности да се
Београд учини туристичком престоницом Европе и не претвори у европски
Банког и центар проституције,
10.да ћемо у случају да и овога пута одбијете да се споменик Српских
заштитника и ослободиолаца 1914. – 1918. године и споменик Руске славе
изместе са гробља у центар Београда, позвати не само Србе из Русије и Србе
из дијаспоре и региона већ и све Србе да скупимо паре и ангажујемо
најпознатије адвокате из Србије и Европе да поднесемо тужбу о
понуђењу/принуђењу Града Београда да ове споменике премести у центар
Београда.
III. Позивамо Вас лично или представника Комисие за споменике и називе улица и
тргова Скупштине града Београда да допутујете у Москву о трошку Скупштине
града Београда и 9. октобра 2013. године у Московском дому националности
узмете учешће у оруглом столу «О месту споменика о Првом светском рату у
Београду»; на коме би размотрили иницијативу Регионалне друштвене
организације «Обједињења Срба» и Међународне научне конференције «На
изворишту културе и науке» да се споменик Српским заштитницима и
ослободиоцима у Првом светском рату и Споменик Руске славе изместе са
гробља у центар Београда, о чему Вам достављамо Записник са седнице Управе
«Обједињења Срба», које је било организатор Међународне научне
конференције «На изворишту културе и науке».
IV. Имајте у виду да сам 2000. године предао Председнику Југославије и Премијеру
Владе Југославије писмо којим мој клијент компанија «Инпрус» сувласник
фабрике стакла из Дубне (Русија), која је поклонила стакло за обнову Христа
Спаситеља у Москви, изражава спремност да поклони неломљиво стакло да се
поплоча један од тргова у Београду како би се у простор испод трга туристима у
Београду учиниле доступне реплике па и оргинали најстарије културе Винча у
Европи али је овај предлог и понуда компаније из Русије заглавила у столу
Горице Мојовић у Скупштини града Београда, што би Ви могли исправити о
трошку Скупштине Града Београд, јер је археолошко налазиште Винча небригом
градских структура скоро уништено и затворено за посетиоце а Народни музеј у
Београду не ради неколико година.
То су све сведочанства како се у престоници Србије ради против откривања и
презентације непрекидности српске културе и како се она потискује на маргину
живота, што је облик геноцида, који као кривично дело нема застарелости.
За контакт:
Телефон у Београду 064 353 88 49 до 11. септембра 2013. године
bozzidar@inbox.ru.
Русија, 119313, Москва, Ленински проспект, бр. 93, корп. 2, каб. 145
Телефон (+7495) 502 39 29
Прилози:
Као у тектсу
СпасиБо (од српских речи СпасиБо-же .. ове којима се обраћамо и који добра дела
чине)
Председник Управе
Регионалне друштвене организације
ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА Божидар Митровић, доктор правних наука
Председник Организационог одбора
Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»