Данас је како јавља Курир, Волф примио Курца. Код Курца нема празних обећања каже Волф, па је и то још један разлог савршеног споја са Курцом. Курцу је како каже најбитније приближавање и угуравање Србији место у Европејскоме Сојузу. Оно што посебно радује Курца је то што се СНС чврсто и доследно држи зацртаног курса, а богами држи се и Курца, односно његових добронамерних савета. По Волфу као и по Курцу – ЕУ нема алтернативу. Искрени труд Курца да угура Волфу свој став о пресудним питањима за Србски народ дао је очекиване резултате.  То је временом постала чврста и искрена веза која Србији може бити само од вишестране користи. Да се изразим на прост народски језик, да нам није Курца најебали би смо.

Иако се на први поглед може видети привлачност коју Волф осећа према Курцу, многи су сумњали да ће се десити права хемија између њих. Код Курца је упадљиво и то на који начин посматра ситуацију у Србији и како упорно покушава да уђе у главе свих Срба који цене и поштују Курцов рад. Свим Србима који упорно раде на промени сопствене свести речи хвале великог Курца вазда су им пуна уста. Не бих волео да звучим вулгарно али има и оних који сматрају да је највећа врлина Курца управо то што је чврст, да простите – курчевит. И сам Волф каже да воли Курцов став.

Курца брину и права мањина у Србији. Кажу да се с’Курцом није шалити о овим стварима и да је по овим питањима увек тврд. Курца би искрено обрадовала парада сексуалних мањина у сред града Београда на којој би он био иза свих учесника, закључио је наиме да би учесницима исте било драго да осете Курца како им и физички а не само на речима чува леђа. Било би им особито драго да иза себе виде Курца како чврсто улази и излази из улице у улицу, из сокака у сокак, заједно са њима а ипак иза њих и све то у перфектном складу.

Волф се на крају захвалио Курцу и испратио га са највећим почастима и у нади да ће до новог сусрета доћи што скорије. Током разлаза емоције су биле на врхунцу и Волф је изљубио Курца три пута како и доликује једном правом Србском патриоти. Волф је на крају посете уз видно усхићење рекао и ово: “Као да нам је сам господ а не Аустрија послао Курца, на свему што је до сада за нас урадио – хвала Курцу”. Остаје нам само да следећу посету Курца ишчекујемо са нестрљењем, јер као што рекох на почетку овог извештаја – нема нама ништа без Курца, у Курцу је и будућност у коју верујемо. Да закључим, пречи пут до Курца и обећане нам светле будућности од Волфа једноставно не постоји. И још једном: “Фала Курцу!!!”.

Милош Радосављевић – Џамбас