ЕКСКЛУЗИВНO – ДЕЈАН БЕРИЋ, СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ У УКРАЈИНИ

Нисмо плаћеници, већ помажемо браћи Русима

Нисам никакав плаћеник, већ добровољац који жели да помогне својој руској православној браћи, али и да се бори против исте оне силе која је бомбардовала и распарчала српски народ. Ово у ексклузивној исповести за „Србин инфо“ поручује Дејан Берић, добровољац Новорусије у сукобу са кијевском хунтом.

Где сте били заробљени?

– На ауто путу близу Луганска, док смо возили рањене. Нико од нас није био наоружан, а ја сам одмах ушао у преговоре док нису схватили кога су ухватили. Нисам мењан, купио сам слободу. Срећа па још увек има правих пријатеља. За четири дана смо скупили паре.

Да ли се плашите повратка у Србију с обзиром на то да држава прети хапшењем добровољаца у Украјини?

– Мене Вучићев закон не плаши, већ ме као нормалног човека нервирају изјаве да су Срби овде дошли као плаћеници. Такође, нервирају ме и изјаве да нам они који се боре на страни Украине нису ништа учинили, а заборавили су бомбардовање Србије. У 90 посто случајева моја јединица се борила против америчких и пољских плаћеника. Људи причају свашта, а нама нико не дозвољава да кажемо истину јер су све новине у Србији цензурисане.

Колико има наших људи међу добровољцима у Украјини?

– Читао сам у новинама да има четника у Славанјску, нисам их нашао тамо… Једини наш сусрет је био на Криму. Било ми је занимљиво што су прво тражили да ме провере, наравно дао сам пасош и наше дружење је трајало неких пет минута. Био сам искрено срећан што је још Срба дошло у помоћ православној браћи. Чујем да их је много али још се нисмо срели.

Како коментаришете то што српски медији наше добровољце називају плаћеницима?

– Наши медији заправо само преносе изјаве политичара да су српски добровољци у деведесет посто случајева плаћеници и чак је премијер изнео те цифре. Прво, он на тај начин максимално понижава дело српских добровољаца у Украјини, а друго шаље у свет веома ружну слику о нама. Није исто да то каже човек у кафани док пије са друштвом и премијер државе. Својом изјавом је нанео велики проблем мојој породици која сад трпи, иако велики број Срба подржава српске добровољце. Међутим, има људи који су поверовали у његове речи, зову моју породицу и свашта причају. Боље да не причам шта им све говоре. Уверен сам да су то исти људи који су се сакривали за време мобилизације, кад је требало бранити отаџбину. Новинари из Москве праве документарни филм о добровољцима у Украјини и прво су хтели са мном да причају. Згрожени су изјавама наших политицара о српским добровољцима. Једном од новинара је отац био руски добровољац за време ратова у Југославији, а затим и на Косову где је тешко рањен. Он је те изјаве схватио као личну увреду. Моје мишљење је да то чак није ни премијер рекао, већ други, а он је морао да пренесе. Лично, мислим да је то велика срамота за Србију.
Светски и српски медији када извештавају о рату у Украјини преносе званичну пропаганду Кијева, каква је заиста ситуација у Украјини, како изгледа стање на терену?

– На терену је неколико пута горе. Губици на обе стране су велики. Занима ме само како ће украјинске власти да објасне где је нестало неколико хиљада погинулих украјинских војника. Њихове процене су неколико стотина погинулих, а само кад је прављен коридор у селима Степановка и Мариновка губици су им били више од хиљаду људи у року два дана. Нажалост и наших је погинуло изузетно много. Светски медији као и кијевски износе гомилу лажи, због чега се људи овде страшно нервирају. Покушао сам да им објасним да ће рат добити онај који победи у медијском рату. То смо ми у Србији најбоље искусили. У Новорусији нису искључили кијевске канале, тако да смо имали прилику да слушамо њихове вести. Украјинска војска направи пакао, буквално униште неколико стамбених зграда и онда у вестима кажу како су то урадили плаћеници, а ми покушавамо да спасимо људе тамо. На мојим рукама је умрло двоје деце које су убили кијевски фашисти.

После свега што сте тамо преживели, претпостављамо да вас не плаше они који вам прете затвором у Србији?

– Био бих поносан да ме осуде за тако нешто. Нека осуде човека што је помогао својој православној браћи. Ако се држава Србија заиста и одлучи на такав потез, сигурно ће нарушити односе са Русијом. Командир моје групе из Крима, будући депутат, синоћ ми је обећао да ако се донесе такав закон, свим силама ће се трудити да забрани Србији да било шта увезе на Крим. Такође, све већи број Срба је почео да се јавља у жељи да дође на исток Украјине. Чак и по цену да не могу да се врате у Србију већ затраже политички азил у Русији.

Како је изгледало заробљавање и процес ослобађања, споменули сте да сте купили слободу?

– Моја група је учестовала у борби за ослобођење стратешки важног места. Ми нисмо били само снајперска група, били смо група која је учествовала у свим великим борбама. Изворна прва интервента бригада тренутно броји четири преживела члана. То вам говори све. У последњој борби ушли смо буквално међу украјинску војску, јер је било преко потребно да спречимо артиљеријску групу да и даље бомбардује Доњецк. Срећа је што сам имао одличан панцир, добио сам три метка у груди и четири у леђа. Командир одељења Бревно, који је поломио раме, и ја смо уз колону рањених кренули за Доњецк.

Сви смо били у грађанској одећи сем неколицине рањених чије су ране биле видне. У близни Луганска пут колони са видно обележеним црвеним крстом је пресекао тенк, да би још један из сумарка изашао за леђа. Није било могуће ништа друго, осим да се предамо. Један од воника који нас је заробио је био исти младић, коме је моја чета претходно поштедела живот када смо га пре неколико дана заробили са још неколико украјинских војника. Прво што ми је рекао је да ни у ком случају не говорим да сам војник и да одмах покушам да преговорам о откупу. Он није дозволио да нас нико малтретира. Рањене су одвезли у болницу и указали помоћ, а нас су пребацили у подрум једне полицијске управе. Били су убеђени да сам стварно цивил који је покушао да са групом рањених изађе из Доњецка за Русију.

Преговори су кренули са 40.000 долара, понудио сам им да кренемо у двориште и да ме одмах стрељају јер је то нереално. Некако смо се нашли на 17.000. Срећа је што имам обичај да памтим бројеве, позвао сам неколико људи са којима сам радио и укратко објаснио ситуацију. Неки су се и позајмљивали, у сваком случају за четири дана прикупили су 11.500 долара. Поред бивших колега, велики део је прикупљен од неколико жена преко интернета. Све се одвијало брзо да не би сазнали кога држе. Остатак је дао један наш човек из Србије и замолио да му име не спомињем. Проблем је потом настао у 500 долара, колико је тражио возач да ме извезе из градића, међутим и то смо решили. После сам сазнао да су на рачунару, који су ми одузели, пронашли снимке убијених америчких плаћеника, али срећом тада сам већ изашао.

Који су ваши планови?

– Сада ми предстоји да нађем нормалан посао у Русији. У Србију не вреди да се враћам чак и да споран закон не усвоје. У Србији не може нормално да се живи, нарочито ако се види да настављамо да посрћемо ка Европској унији. Волео бих да грешим, али ми се чини да сам у праву.

Како ће се развијати ситуација у Украјини?

– Не треба бити много паметан да се то види, посебно нама из Србије, да је украјинско руководство прост извршилац ратног злочина над својим народом, по налогодавству ЕУ и за рачун НАТО пакта. Ми који смо све то проживели у Југославији, лако увиђамо да ће њима бити потребно још много да схвате шта су урадили са својом земљом. Велики број присилно мобилисаних Украјинаца се предаје, један део из страха, а други што не жели да учествује у грађанском рату. У Украјини их третирају као дезертере. Многи су на самом почетку били стрељани од самих официра украјинске армије, за пример. То је главни разлог што се више не предају самоодбрани него прелазе на руску територију и покушавају да добију азил.

Укратко НАТО је добио шта им је требало – повећање буџета. Санкцијама је нанета штета Русији, ослабиће ЕУ са контра санкцијама Русије. Тако су велике могућности да се седне за преговарачки сто и заврши рат. Мало је проблематично што је украјинска војска бесна на своју власт и спремна да се окрене против Кијева. Велики напори се улажу да се Русија увуче у рат. Од бомбардовања руске територије до тога да се измишља како су Новоруси оборили малезијски авион, иако све малезијске новине пишу о томе да је за обарање одговорна украјинска војска.