Archive for Хумор
Прича о прасету: Дејвид Ајк / Priča o prasetu: Dejvid Ajk / A Pig Story by: David Icke
A Fairy Story by David Icke
Now children, are you sitting comfortably? Then your government will begin. Once upon a time there were three little pigs and they all sprouted wings. One little pig did not have a birth certificate so they faked one very badly so he could say he was the Big Pig and live with his snout in a trough in his little, well, not so little, white house.
AKO OVAJ NIJE BOSANAC, NE ZNAM KO JE………..
Radi se o jednom privatniku (zanatliji), koji je povodom radne nezgode uputio ispunjen formular svom osiguravajućem zavodu za preuzimanje nastalih troškova. Sve ovo se desilo u Švajcarskoj gde se ovaj dogadjaj mogao pročitati u Zuricher Kosmos-u. U tom formularu oštećeni je, na pitanje načina dešavanja te nezgode naveo, da je NEPLANIRANO odreagovao u jednom trenutku. Takav iskaz je
Vicevi Mix vol.01
Kaže učenica profesorici:
– Napisala sam pjesmu o seksu.
– Dobro, da čujemo.
– Ustanem rano, idem u školu, učim, malo se igram, opet učim,
spavam i sve tako…
– I dobro, a gdje je tu seks? – pita profesorica.
– Pjesma se zove “Jebeš takav život”
=============================
Čemu služe prijatelji?
Ako ima loš dan, odeš prijatelju… i pokvariš dan i
njemu.
=============================
Пише мајка муји
Драги сине,
Пишем ти да видиш да сам ти писала. Ако добијеш ово писмо, знаћи дати је стигло писмо, ако ти не стигне, јави ми дати поново пошаљем.
Пишем ти споро, јер знам да ти ћиташ полако.
Неки дан твој бабо је проћито у новинама да се већина несрећа дешава у околини километра од властите куће, па смо одлућили да се одселимо мало даље… никад се незна…
Infowars – Alex Jones
The International Comission for the truth on Jasenovac –
Vatican Assassins!
Божидар Трифунов Митровић
Дејвид Ајк:
Дигитална народна библиотека Србије
Завештање предака – Весна Радојловић
Истинољубље!
Јадовно
Пројекат Растко
Русија Данас:
Сабор Срба –
Светлана Петрушић / Svetlana Petrušić
Сербона
Србске Барикаде
СрпскоСрпски
Каца Божијег гнева сручиће се на тебе, Америко! Дошао је вапат. Срам да те буде! Са каквом јунећом упорношћу хоћеш српски пласт сена да разбуцаш! Уста ти се за врат окренула, губа ти се на дом распутила, обадва ти ока исцурила, те вранама жива храна била; ка зенгама Срби што су сада!
Од шта бежала од тог не побегла, наопачке ноге окренула, са псима се око кости клала, из пасијег корита локала. Око врата вериге носила, дом ти црна копрена завила. На крову ти заграктале чавке ако бомбе на Београд сручиш! Огњиште ти киша угасила. Крв ти мрка за звериње локва. На псећи се сугреб наврзнула, свраб носила - драње не помогло. Ускрсова јаја не шарала, своја оба у менгеле метла што Бејкера и Буша понела.
Бог велики и велика сила, наредио те се испунило. Вриском ишла на часне вериге, врат сломила на воведеније, манит лајала на воскресеније, Америко, чуј глас поноситог! Српом жњела над змијама трње! Косом стругала студено камење! Ужетом се коњским опасала а просјачким штапом поштапала. Киле вукла до земљице црне, на глави ти стајало камење, око врата белутак привезла и у бунар космички се вргла. Смрчало ти ал ти не свитало. Плакало ти ал се не тешило. Вештице ти срећу односиле а сове ти храну доносиле, по сред ноћи док људи спавају.
Снага ти се у дробу прелила. До паса те живина кљуцала а од паса губа разједала. С јежевима зиме зимовала, оштре бодље капке ти гребале, туђе очи земљом те водиле, од камења кољиво кувала, у решето воду заватала, псеће месо у помами јела а на глави мравињак носила! Умирала а не могла умрети.
Гроб сама себи рукама копала, распадала се а не распала се. У крпељ се тешки претворила, а из коже никад не изишла што Туђмана демократом твориш. Ветар месо са тебе скидао, у кући ти душа не зборила, све ти хладним ледом заледило. Нит женила нити се веселила, од куће ти остали угарци, међ зубима псећа делтина! Америко, Броз те усрећио! Да и тебе ропац дрхтав снађе! Црначки те гневи уморили! Клетва моја са небеских соха нека буде Божија помисао. 
(Старо име планине Ртањ - Артањ )
Предање Ананде Перуна Белобора, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.
Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.
Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.
Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.
Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.
На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.
Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.
После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.
Аутор текста: Драган Симовић