Када је рашански бог сунца Апула, алијас Аполон протеран с (небеског) Олимпа, дошао је у Хипербореју где је по легенди пролио божанске сузе од јантара, чија надприродна моћ стоји у вези раја и рајских ливада, које србско епско предање зове Давор поље а западна традиција Јелисејска поља. Значи ли онда то, да земаљски рај Хипербореје подразумева простор античке Медије, чије централне делове обухвата данашња Шумадија?

Митска Хипербореја, која је по Јелинима била северно од Јеладе, налазила се од простора данашње Србије па све до Северног пола, али се хиперборејски културни свет простирао од Британије до Индије на 72. степену географске ширине подељен у десет краљевства. У ужем смислу, Хипербореја се поистовећује са Рашком земљом или Медијом коју Свето писмо помиње као рајску земљу Хавилу у којој има злата (Хомоље, од ариј. хамала, злато), а око које тече библијски Фисон (Дунав) прва и изворно једина рајска река.

Регија Шумадије стоји у вези свете географије, што налази потврде у чињеници да је смештена на средини магнетосфорских вратница Земље, тачно на путу птица селица где постоје вертикалне линије магнетног поља Земље, па је овај географски простор у календару Маја обележен “печатом резонантног човека” (Б. Веригић). Да је у питању света географија, сведочи Свето писмо у Постању које земљу медских Сарбата назива Хавила, уместо Сабира (Медија је земља Сербан код Бохардуса), јер се у јеврејском и источним језицима слово “с” чита као спирант, а замена течних сугласника је најчешћа појава у свим језицима!

Хавил и Неброд су синови Хуса који је у библијској географији ознака за Медију а то је пород Хамов. Зато, име Хавили треба читати Сабири, а ови европски Хамовци су још у преисторији били старинци Асирије (Субарејци) и Кине (Сафири). Јероним за Хавиле на Истоку каже да су србско племе, а они се јављају и на северу Европе, где су забележени као Срби Стодорани (Haveland, Стодоран) 928. године (И. Вукчевић). То су Вани (Aviones, Такит), који су по сопственом пореклу из Македоније од Лесандра Карановића, за које Прокопије каже да су Анти и Бриги (Фриги).

Хавеланска река протиче Саксонијом где су обитавали Бранићи (Р. Новаковић) по којима је добио име Бранибор (Брандебург). Ови Саксонци су имали исти језик и обичаје као медски Гети из Подунавља, чију земљу Јероним назива Гетулија, истоветно арапским писцима који тако зову Србију у средњем веку. Саксонија се у средњем веку звала Бела Србија. Енглески историчари, такође, ове Саксонце зову “србско племе” а Гилдас за њих каже: Ти дивљи Саксони неизрецивог имена, које је омрзнуто Богу и људима.

Данашње регија Шумадије је припадала старој Медији, коју Херодот помиње под именом Рашка (Тракија) и каже да је била окупирана пчелама. Како је старо име Медије било Мадија, очигледно, да је она добила име по богу Нава, истоименог називу за мед, ариј. мад’у, мед, који је још у Ведама извор живота и бесмртности, као митолошко поређење и атрибут светлости.(1) Назив Шумадија, стоји у директној вези са библијским земаљским рајем, а семантички долази од аријске кованице су, свет + мад’у-џа, “производ меда”, фигуративно “рај”, што у слободном преводу значи “света Мадија (земља меда)”, упоредна божанској планини Меру коју зову су-меру, “света (планина) Меру”.

Да је “шума” само каламбур у имену, сведочи једна Шумадија из Петоречја у Индији, а друга у Ирану кроз коју протиче река Србица.

Једино Срби, чија је црква примогена зову Библију именом Свето писмо. Света географија подржава чињеницу да је Свето писмо писано у Европи, на простору рајске земље Сабире, алијас Хавиле у Подунављу Хелма. Поготово, што Свето писмо има има доста непознатих речи које се могу протумачити само помоћу србског језика (А. Станчић-Спајићева), а библијско Постање опширније је приказано у старим србским хроникама које су оригинални извори.

Слободан М. Филиповић

(1) У Митриним и Елеусинским мистеријама, мед је даван посвећеницима као симбол новог живота, јер, мед је антисептик употребљаван у обредима очишћења, а медовина обредно пиће и божанска амброзија.