![\"\"](\"http:\/\/www.dijaspora.ch\/images\/spacer.gif\"){kind=spacer}
<\/p>\nJagodinski penzioner Stani\u0161a Atanasijevi\u0107 tvrdi da je otkrio poruku sa rimske opeke iz okoline Po\u017earevca koja poti\u010de izme\u0111u 1. i 6. veka na\u0161e ere<\/p>\n
Prilikom arheolo\u0161kih iskopavanja pre pedesetak godina kod Dubravice na lokalitetu \u00abOra\u0161je\u00bb u blizini Po\u017earevca, na kome se nalazio rimski grad Margum, prona\u0111eni su brojni predmeti iz praistorije, antike i srednjeg veka. Sve do osamdesetih godina, i dolaska arheologa Dragana Jacanovi\u0107a za direktora Narodnog muzeja u Po\u017earevcu, ve\u0107ina predmeta je bila pohranjena u muzejske podrume i prepu\u0161tena zaboravu. Me\u0111u predmetima arheolog Jacanovi\u0107 je tada prona\u0161ao i dva fragmenta rimske opeke sa uklesanim \u010dudnim natpisom, sa \u0107irili\u010dnim slovima D, V i I, dok ostala nikada nije video do tada. Opeka je bila dimenzije 40 sa 25 cm i debljine 4 centimetra. Imala je 15 redova i oko 180 znakova, od kojih su 49 bili razli\u010diti. U dokumentaciji i izve\u0161tajima rukovodilaca obavljenih iskopavanja, kao i iz teksta dr Rastislava Mari\u0107a koji se bavio tuma\u010denjem latinskih tekstova iz Marguma, nisu na\u0111ene bele\u0161ke ni komentari koji idu uz otkrivene predmete, pa se pretpostavlja da o rimskoj opeci ni sami nisu mnogo znali.<\/p>\n
Arheolog Miroslava Mirkovi\u0107, ina\u010de stru\u010dnjak za antiku, bila je sigurna da se ne radi o latinskom i gr\u010dkom pismu, pa je zatra\u017eena pomo\u0107 stru\u010dnjaka za srednji vek. Pregledav\u0161i tekst ni epigrafi\u010dari se nisu slo\u017eili. Jedni su tvrdili da je u pitanju glagoljica, drugi bili ube\u0111eni da je natpis \u0107irili\u010dnog porekla. U svakom slu\u010daju ni jedni, ni drugi, natpis nisu uspeli da protuma\u010de.<\/p>\n
Lingvista prof. Radivoje Pe\u0161i\u0107 i sam je osamdesetih godina pro\u0161log veka pregledao rimsku opeku u Po\u017earevcu. I njemu je bilo \u010dudno slovensko pismo na rimskoj opeci, znaju\u0107i da lokalitet \u00abOra\u0161je\u00bb sadr\u017ei materijal Star\u010deva\u010dke kulture do polovine srednjeg veka, pa je otuda bilo i te\u0161ko utvrditi vremensko poreklo Margumskog natpisa. Iza svega, ostala je pretpostavka da je natpis nastao u srednjem veku, iako on ne predstavlja srednjevekovno slovensko pismo!<\/p>\n
Treba re\u0107i da je, pored opeke sa \u010dudnim natpisom i drugog rimskog materijala, otkriveni i \u017eigovi Klaudijeve i Flavijeve sedme, odnosno \u010detvrte legije. Sam tekst natpisa bio je utisnut u sve\u017eu opeku, dakle pre pe\u010denja u nekoj kerami\u010dkoj radionici, a u njemu su kori\u0161\u0107ene formule, skra\u0107enice i ligature karakteristi\u010dne za pismo Gornje Mezije krajem 2. i po\u010detkom 3. veka na\u0161e ere.<\/p>\n
Taj podatak, i druga saznanja vezana za oblik i fakturu opeke, uputili su stru\u010dnjake da eventualni odgovor potra\u017ee u antici. Kod prvog dekodiranja prof. Radivoje Peri\u0161i\u0107 je u natpisu nai\u0161ao na re\u010di zastupljene i u ra\u0161ansko-etrurskoj leksici. <\/p>\n
Da li Margumski natpis predstavlja tajnu, ve\u0161tu prevaru ili se radi o falsifikatu, do danas nije utvr\u0111eno. Epigrafi\u010dari su bili saglasni u jednom: u pitanju je \u0107irili\u010dno pismo \u010diji su pojedini znaci, verovatno i sa namerom, ispisivani naopako. Pored \u0107irili\u010dnih slova, druga u natpisu nemaju sli\u010dnosti sa poznatim pismima tog perioda. Margumski natpis, sude\u0107i po svemu, jo\u0161 zadugo \u0107e biti tajna koju, evo pedeset i vi\u0161e godina, niko nije mogao da protuma\u010di.<\/p>\n
Stani\u0161a \u00abpro\u010ditao\u00bb poruku<\/p>\n
Stani\u0161a Atanasijevi\u0107 ro\u0111en je 1935. godine u Rakitovu kraj Jagodine. Zavr\u0161io je srednju tehni\u010dku \u0161kolu i Vi\u0161u \u0161kolu organizacije rada. Od skora je u penziji, pre toga proveo 40 godina na raznim poslovima u jagodinskoj \u00abElektrodistribuciji\u00bb.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.dzambas.ch\/dzblog\/wp-content\/uploads\/2012\/05\/stanisa_atanasijevic_jagodina.jpg\" "\\"stanisa_atanasijevic_jagodina\\"")
<\/a><\/dt>\nIstra\u017eivanja u oblasti istorije mu je strast i \u00abop\u010dinjen\u00bb je drevnom srpskom istorijom. Na jagodinskoj pijaci je, pre desetak godina, sasvim slu\u010dajno na\u0161ao staru knjigu \u00abPan\u010da Tatra\u00bb, \u0161tampane 1920. godine u Novom Sadu. Knjiga je obilovala brojnim pri\u010dama, gde je uo\u010dio i mnoga imena sli\u010dna srpskim. To ga je motivisalo, ka\u017ee, da potra\u017ei i druge knjige stare indijske \u00abVede\u00bb. Iz raznih izvora nabavio ih je petnaestak, a najvrednija mu je \u00abBhagavadgita\u00bb. Preveden na sanskrit re\u010dnik, naslov knjige zna\u010di \u00abBo\u017eja himna\u00bb, a Stani\u0161a i poja\u0161njava: Bhag-Bog, vad-hvat, hvatanje, gita-gitara, pesma. Drugim re\u010dima, Sveto pismo bramanske vere prasrba dok su \u017eiveli u Indiji pre pet hiljada godina.<\/p>\n
Moja saznanja, ka\u017ee Stani\u0161a, dovela su me do ube\u0111enja da su Srbi drevni narod Indije a da su se na Balkan naselili mnogo pre od 6. veka i pre Hrista.<\/p>\n
Du\u0161an Vukoti\u0107:<\/p>\n
DATI OGROMAN PUBLICITET!<\/p>\n
Ukoliko je predmet uistinu iz perioda kasne antike ili ranog srednjeg veka, neverovatno je da takav nalaz ne prezentujemo svetu. Pismo uveliko nalikuje ra\u0161anskom, na\u0161oj \u0107irilici ili zapisima iz Vin\u010de. Zar nije do\u0161lo vreme da prestanemo da skrivamo dokaze koji bi nam zna\u010dajno poslu\u017eili da se stavi ta\u010dka na la\u017enu istoriju Srba u anti\u010dkom dobu i srednjem veku. Dr Pe\u0161i\u0107 je bio u pravu: Srbi su se zaverili protiv sebe samih! Verujem da je Stani\u0161a Atanasijevi\u0107 to prili\u010dno dobro pro\u010ditao i tome bi se moralo dati ogroman publicitet. Svakako, uz proveru da natpis nije smi\u0161ljeno falsifikovan, mada sumnjam da je tako ne\u0161to i moglo nekome pasti na pamet sredinom pro\u0161log veka. Natpis je prona\u0111en pre 50 godina, pa pitam za\u0161to se toliko \u010dekalo, i zbog \u010dega nisu ura\u0111ene ozbiljne analize, koje bi odredile vreme njegovog nastanka? Nemarnost ili smi\u0161ljeno skrivanje svih sertifikata koji bi mogli da \u00abprobude\u00bb srpsku nauku?<\/p>\n
Otkud Srbi u Indiji?<\/p>\n
U 9. knjizi \u00ab\u0160rimadbhagavatam\u00bb (od preko 15 knjiga sa 147 hiljada stihova od po 32 sloga), Stani\u0161a naslov tuma\u010di ovako: \u0161ri-\u0161arm, lepota, mad-izme\u0111u, hag-Bog, vatam-hvatam, sto zna\u010di \u00abLepota pribli\u017eavanja Bogu\u00bb. Trideset\u010detvrti stih iste knjige, u prevodu Stani\u0161e zna\u010di \u00abKralj Indra je ratovao sa kraljem Srbendam\u00bb. I po tome zaklju\u010duje da je srpsko ime i starije od 5000 godina, a \u00abSrbenda\u00bb u nas se pominje za \u010doveka koji je \u00abonako, malo na svoju ruku\u00bb. Srbi se pominju i kao \u00abSirbide\u00bb, \u00abSrbinde\u00bb ili \u00abSurabi\u00bb. Prou\u010davaju\u0107i bramansku veru, ka\u017ee Stani\u0161a Atanasijevi\u0107, do\u0161ao sam do zaklju\u010dka da mnogi bogovi i polubogovi nose srpska imena, poput \u00ab\u0160ri Kri\u0161na\u00bb (\u0160ri-\u0161arm, lepota, Kri\u0161na-kr\u0161ioc, kri\u0161ioc zemlje, odnosno ora\u010d, lepi ora\u010d). \u00ab\u0160ri Kri\u0161na\u00bb ima i druge nazive, poput Govinde-govedara, Ke\u0161ave-ko\u0161ave, vetra.<\/p>\n
Polu bog Brama ima nadimak \u00abVida\u00bb, od koje re\u010di je izveden i na\u0161 Vidovdan. Sveti Vid ima \u010detiri glave i gleda na sve \u010detiri strane sveta. Njegov drveni kip nalazi se u Danskom muzeju pod imenom Cvantevid, odnosno Svetivid. Zna se da i u Sloveniji postoji naseljeno mesto \u0160entvid, \u0161to zna\u010di otpor.<\/p>\n
Otac \u0160ri Kri\u0161ne se zvao Vasa, deda Nikola, a pradeda Vida. U indijskim knjigama na\u0161ao sam i porodi\u010dno stablo vladara Indije od pre pet hiljada godina. U Indiji postoji \u010dak 863 dinastije. Pod pretpostavkom da je svaka trajala prose\u010dno 30 godina, \u017eiveli su 27.890 godina. Vecina tih vladara ima \u010disto srpska imena: \u0110aja, Raja, Vida, Nikola, Ranko, Pera, Mida, Mitar, \u017diva, \u010ceda i drugi. Poznato je da su Srbi do\u0161li iz Persije u Indiju pre 20 hiljada godina; sa njima su ratovali preko hiljadu godinu, osvojiv\u0161i pritom i celu Indiju i ostrvo \u0160ri Lanka. Iza njih, ostali su danasnji nazivi reka: Jamna, Bakar, Sarbarija, Sarbara Mati, Mati, Dulna, imena naseljenih mesta: Bakar, Jagodnaka (Jagodina), Varanjasa (Vranje), Ni\u0161, Mala bara ili planina: Himalaji (Hima-zima, Laji-led), vin\u0111a (videla, dobar pogled)…<\/p>\n
U Indiji, nastavlja Stani\u0161a svoju pri\u010du, danas postoji narod koji nema nikakva prava. Pokoreni su od pra Srba i zovu se Parije, od srpske re\u010di para, i pre toga, pra baba, pra deda. Taj narod je ispod svake kaste, rasut je po celoj Indiji i bavi se samo grobarskim i drugim prostim poslovima ne me\u0161aju\u0107i se sa drugim narodima Indije.<\/p>\n
Da su Srbi \u017eiveli na tlu danasnje Indije potvr\u0111uju i sanskritski brojevi koji su po Stani\u0161i ustvari prasrpski brojevi: nula-ni\u0161ta, en-jedan, dva-dva, tri-tri, \u010detvari-\u010detiri, pan\u010da-pet, \u0161asst-\u0161est, sapta-sedam, asta-osam, nava-devet i da\u0161a-deset. Srbi su tako sa\u010duvali imena brojeva u svom prvobitnom obliku, sa\u010duvav\u0161i tako i dekadni sistem brojeva kojima su mogli da rade i vi\u0161u matematiku. Zna se da su re\u0161avali logaritme i poznavali Pitagorinu teoremu. Brojeve, u Evropi nazvanim arapskim, i danas se upotrebljavaju, a Arapi tvrde da su to indijski brojevi. Ina\u010de, pravo ime Indije je \u00abBharatavarsa\u00bb (zna\u010di: barata-bratska, bratova, varsa-pa\u017enja, ljubav). I danas se kod nas i me\u0111u na\u0161im starim ka\u017ee: momak i devojka se paze, odnosno varde. Smisao ove re\u010di je ljubav i sloga, znaju\u0107i da jo\u0161 tada Srbi nisu bili slo\u017eni.<\/p>\n
Rezultati ispitivanja krvi po krvnim grupama i genima, prema knjizi Milo\u0161a Bogdanovi\u0107a, krv Srba i danasnjeg indijskog \u010doveka, veoma je sli\u010dna.<\/p>\n
Sli\u010dnosti danasnjeg srpskog i nekada\u0161njeg sanskritskog jezika, pomogle su Stani\u0161i Atanasijevi\u0107u da na sanskrit jeziku prevede hri\u0161\u010dansku molitvu \u00abO\u010de na\u0161\u00bb, ili \u00abTata hnah\u00bb, kako bi prasrbi u Indiji rekli. A molitva glasi: Kah asi na nabhahsi (koji jesi na nebesima), da vi vidha nama tvaja (da se svetli ime tvoje), dabhijat aphi ra\u0111a tvaja (da bude carstvo tvoje…)<\/p>\n
Stani\u0161a podse\u0107a da se i danas u Indiji ka\u017ee krava-krava, goveda-goveda, strina-strina, prija-prija, trava-trava, voda-uda ili apa, japha-sex…<\/p>\n
Tajna sanskrit pisma<\/p>\n
Rimska opeka sa zagonetnim tekstom iz Po\u017earevca, samo je jedan od dokaza da su Srbi oduvek bili na danasnjim prostorima, tvrdi Stani\u0161a Atanasijevi\u0107, jagodinski penzioner i istori\u010dar amater. Zainteresovao me je Margumski natpis i, gotovo godinu dana ga prou\u010davao, kao i pisma starih naroda: rune, starokeltsko, sanskritsko, starogr\u010dko, starojevrejsko, glagoljicu, klinasto i druga, danima iscrtavao i tuma\u010dio smisao pojedinih znakova do sada nepro\u010ditanog teksta na rimskoj opeci.<\/p>\n
Bio sam jako iznena\u0111en, nastavlja Stani\u0161a, pokazuju\u0107i nam i po prvi put prevod nepro\u010ditanog teksta sa rimske opeke, koliko je starih srpskih re\u010di u njemu, kao \u0161to su: tavnica, le\u0161, sad, molim, mirni, ubiga, oteo, izele… Konkretno, u Margumskom natpisu, izme\u0111u ostalog, pi\u0161e \u00abda je neko ubijen od njegovih najbli\u017eih jer im je ne\u0161to oteo, da je ubijen u 32. godini i da je sada le\u0161, sahranjen u vtavnicu…\u00bb<\/p>\n
Kako su reagovali jagodinski istori\u010dari po odgonetanju Margumskog natpisa, pitali smo Stani\u0161u Atanasijevi\u0107a. Ostali su prakti\u010dno bez re\u010di, odgovara i obave\u0161tava nas da o\u010dekuje skora\u0161nji sastanak sa direktorom Narodnog muzeja u Po\u017earevcu, odakle zagonetni natpis i poti\u010de. Margumski natpis, iskopan u periodu 1947-1950. godine, po \u010doveku iz Jagodine, vi\u0161e nije izazov i zagonetka.<\/p>\n
<\/a>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t