"Онај ко хоће да влада, и да влада у будућности, мора бити способан да ишчаши осећање за стварност, јер тајна властодрштва је у комбинацији вере у своју непогрешивост са умећем да се учи на грешкама из прошлости."
"Ако се људска једнакост може отклонити заувек - онда преовлађујуће ментално стање мора бити контролисано лудило."
""...какво је твоје право осећање према Великом Брату?"
"Мрзим га."
"Мрзиш га. Добро. Значи да је дошло време да начиниш последњи корак. Мораш да заволиш Великог Брата. Није довољно само да му се покораваш; мораш да га волиш.""
"...увек ће бити опијености од моћи, све веће и све суптилније. Увек ће, у сваком тренутку, постојати узбуђење због победе, драж гажења по беспомоћном непријатељу. Ако хоћеш слику будућности, замисли чизму како гази људско лице - заувек."
"РАТ ЈЕ МИР"
"Суштина рата је уништавање, не толико људских живота колико производа људског рада. Ратом се разбијају на комаде, расипају у стратосферу или потапају у дубине мора материјална добра која би иначе била употребљена за стварање превише удобног живота масама и, у крајњој линији, учинила их интелигентнијим."
"И од најнижег члана партије очекује се да буде способан, вредан, па и интелигентан у извесним уским оквирима, али је исто тако потребно да буде и фанатик који не зна ништа а верује у све што му се каже, фанатик чија су најчешћа осећања страх, мржња, полтронство и оргазмични тријумф."
"Али било је јасно да опште повећање богатства прети да разори - да је у ствари на известан начин већ разорило - хијерархијско друштво."
"Наука и техника развијале су се невероватном брзином, и било је сасвим природно претпоставити да ће се и даље развијати. То се није догодило, делимично због осиромашења проузрокованог дугим низом ратова и револуција, а делимично зато што је научни и технички напредак зависио од емпиријског начина мишљења који се у строго устројеном друштву није могао одржати. У целини гледано, свет је данас примитивнији него што је био пре 50 година. Неке заостале области су узнапредовале; усавршени су и апарати на неки начин увек повезани са ратовањем или шпијунажом - али експериментисање и проналажење се увелико гасило..."
"НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ"
"Ови нови покрети, наравно, потичу из старих... Али циљ свих њих био је да се у одређеном тренутку заустави напредак и заледи историја. Већ познато клатно требало је да направи још један замах и затим стане. По обичају, Више је требало да свргну Средњи, који би онда постали Виши; али овог пута, примењујући свесну стратегију, Виши ће бити у стању да своје положаје одрже вечно."
"Наследници француске, енглеске и америчке револуције делимично су и сами веровали у своје фразе о људским правима, слободи говора, једнакости пред законом и слично, и чак су допуштали да им те фразе у извесној мери утичу на понашање. Међутим, у четвртој деценији двадесетог века сви главни токови политичке мисли били су аутократски. Рај на земљи је био дискредитован баш у тренутку када је био могућ."
"Ко контролише прошлост, контролише будућност; ко контролише садашњост, контролише прошлост."
"Заповест некадашњих деспотских система била је "Немој!". Заповест тоталитарних система била је "Буди!". Наша заповест је "Јеси".
"Ми не уништавамо јеретика зато што нам се супротставља; док нам се супротставља, ми га не уништавамо. Ми га преобраћамо, заробљавамо срж његове свести, ми га преобличавамо. Ми сажижемо зло и илузије у њему; придобијамо га на своју страну, и то не наизглед, него суштински - он срцем и душом постаје наш. Ми најпре створимо нашег човека од њега, па га тек онда убијемо."
Многи извори о Србима (Словенима), како антички тако и каснији, занемаривани су од стране званичних историчара – нису исцрпније изучавани. Зато се нападно у званичној историографији Европе истицало, да су Словени неписмени и непокрштени до 9. столећа. То је намерно чињено у западноеворпским државама. Чудно је да су то прихватили, као темељну научну истину, словенски интелектуалци. Посебно је несхватљиво, да су тако поступали и Руси, мада им је држава, у 18. и 19. столећу, била светска сила. Могли су (без страха од Запада) уклонити наметнуте фалсификате. Српски интелектуалци су, међу њима: Милош С. Милојевић и Сима Лукин Лазић, у другој половини 19. столећа, писали против званичне историје, али су њихова дела уклоњена и више се нису појављивала – објављена су тек крајем 20. столећа. Аустроугарска је, због оспоравања немачког тумачења словенске историје (у књигама Симе Лукина Лазића и др Милоша С. Милојевића) запретила Србији санкцијама и ускраћивањем кредита, а претила је и оружјем, па се Србија повиновала и преузела у образовни систем историју Словена – какву су диктирали из Беча и Берлина.