Постављена књига: Доброслав Јевђевић: Од Индије до Србије

Одломак из књиге:

“Интересантно је да и Маретић и Рачки, оба Хрвати, помињу у тим северним земљама Србе Рује, Рујанце, који се под немачким притиском иселише у Маћедонију, а које је цар Јустинијан 23 пребацио касније у Малу Азију где су се потурчили. Ови Срби Рујанци били су најугледније племе српско и сви Балтичко-полапски народи долазили су у њихов град Аркону где је био чувени храм бога Световида. За те Рујанце Хелмхолд тврди да су имали свог цара, своје богате и утврђене градове, а вели да су најмоћнији огранак народа Љутића. Гилфердинг вели: И немачки кроничари називају те Србе Љутиће храбрим и жестоким.

За те најсрпскије Србе Љутиће и Бодриће вели Шафарик: ”Вера полапских Срба, Љутића и Бодрића заудара литавштином више него икојих других Словена”. Па опетнаставља Шафарик. ”Главни полапски словенски народи били су Србове, Љутиће и Бодриће. Али има још старији историјски аутентичан докуменат о тим прастарим Србима На Балтику, стар петнаест стотина година. Римско-галски писац Vibius Sekvester каже да су се још у његово доба сви полапски Словени називали именом Serbetii Servetii. А цитирали смо баварског летописца у кроници сачуваној у Минхену, који каже: ”Срби су тако велико царство да су од њих постали сви словенски народи”.

Да опет говори Хрват Рачки и Хрват Маретић, који пишу: ”Словенско име постало је тек у шестом веку по Христу, већ пре две хиљаде година налазе Римљани и Грци на балтичком мору народ Венеда или Срба”. У свом делу награђеном од Српског Ученог Друштва српски историчар М. Милојевић каже: ”Група Срба која је од китајске империје преко Сибира дошла у Европу настанила се у садањој Немачкој, Француској, Холандији, а из Холандије један део прешао је у Енглеску и ишчезао тамо у англосаском народу, оставивши иза себе стотине имена градова, река и села, која показују чисто српско језичко порекло”.”

Пријатно читање,

Џамбас