Бондстил је и мера свега што чини политику Вучића и осталих

Print Friendly, PDF & Email

Зоран ЧВОРОВИЋ, правни историчар

Бондстил је и мера  свега што чини политику Вучића и осталих

Зоран Чворовић

Зоран Чворовић, правни историчар

  • Алексанадр Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што је најмоћнији човек СНС-а, јер – шта у једној колонији значе политичке странке, као посредници између бирача и власти, кад власт у колонији Србији не потиче од народа, већ је њен извор и утока НАТО база Бондстил
  • Српски етос је изабран за прву и једину мету, а Вучић за духовног џелата, јер историјско искуство западним планерима показује да за обезбеђење позадине новог похода на Исток, није довољно физички окупирати српске територије
  • Да би нова „Барбароса” на Русију била успешна, православне Србе – руску браћу – треба претворити у пацификоване Европејце

         Александар Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што предводи борбу против корупције, јер ко је још видео да правна држава функционише у земљама са колонијалним цезаристичким режимима?

         Александар Вучић није кључна фигура владајуће гарнитуре Србије зато што је министар одбране, јер какав значај може да има војска у колонијалном режиму какав данас влада Србијом?

         Алексанадр Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што је најмоћнији човек СНС-а, јер – шта у једној колонији значе политичке странке, као посредници између бирача и власти, кад власт у колонији Србији не потиче од народа, већ је њен извор и утока НАТО база Бондстил.

         Бондстил је садашња Србијина мера легитимитета, уставности и законитости, медијских слобода, борбе против корупције и свега што чини политику Вучића и других.

         Александар Вучић је најмоћнији човек садашњег колонијалног Србијиног режима, јер је пред жрецима глобалне псеудоимперије на умору положио заклетву да ће променити духовни код српског народа.

         Мером сопственог моралног и идејног посрнућа, гарантовао је за обим и дубину српског колективног духовног посрнућа и погибељи. Јер, насилна европејска модернизација православног Српства, није ништа друго до пут сигурне националне погибељи.

         По томе. Вучић само наставља трагом напредњака из друге половине XIX века, краља Милана, југоунијата – Даничића, Цвијића, самосталаца и титоиста. Отуда су његови претходници, како србијански напредњаци Мијатовић, Чумић, Новаковић, тако и титоисти Латинка Перовић и Радомир Константиновић.

         Веза између Вучићеве политичке снаге и од западних центара моћи додељене му надлежности кључног креатора новог типа „Србина”, анти-Лазар-Србина, открива суштину геноцидне агресије западне псеудоимперије против српског народа деведесетих година прошлог века.

         Разлог за обрачун белосветске елита са Србима, од Книна до Митровице, нису природна богатства, геополитички положај; разлог је српски светосавски православни етос, тапија нашег живота и жилавости, а огледало смрти западне цивилизације.

         Српски етос је изабран за прву и једину мету, а Вучић за духовног џелата, јер историјско искуство западним планерима показује да за обезбеђење позадине новог похода на Исток, није довољно физички окупирати српске територије.

         Да би нова „Барбароса” на Русију била успешна православне Србе – руску браћу, треба претворити у пацификоване Европејце. А први Европејци међу Србима били су они који су се крај Неретве, Цетине и Крке поунијатили, а који су са другим Европејцима оставили крваве трагове крај Стаљинграда 1942. године.

         Тим римским древно-утабаним путем Вучић треба да поведе Србе, ту је извор његове моћи и снаге.

         Али, не треба се уплашити, јер је вера гладног Пилипенде била је јача од сваког српског европејца-унијате.

Преузето са: Факти