Шта се десило са птицама у Сочију? 7522.л.Г., месец гроздобер, дан 29-ти. Шта се десило са птицама у Сочију? Налазим се овде у Сочију, послом у грађевинској фирми, почев од 01. 04. прошле године. Када сам дошао, имао сам мањих здравствених проблема да се привикнем на овдашњу, субтропску климу, велику влажност која практично не пада са 85%. Прво ...
Infowars – Alex Jones
Политика светске елите у правом светлу
The International Comission for the truth on Jasenovac –
The greatest genocide during World War II, in proportion to a nation’s population, took place, not in Nazi Germany but in the Nazi-created puppet state of Croatia. There, in the years 1941-1945, some 750,000 Serbs, 60,000 Jews and 26,000 Gypsies…
Vatican Assassins!
Ко су прави господари европе? – Напомена: Креатор ове странице је одлучио да направи нову, постављена веза води до архиве старе странице!
Божидар Трифунов Митровић
– Аутор књиге: “КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права”.
Дејвид Ајк:
Алтернативни извор информисања о дешавањима у свету.
Дигитална народна библиотека Србије
– велики избор дигитализованих књига народне библиотеке.
Завештање предака – Весна Радојловић
Истраживање древних списа
Истинољубље!
Православљу на славу!
Јадовно
Хрватски/усташки злочини над Србима: Да се никад не заборави!
Пројекат Растко
Непрофитна мрежа електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама.
Русија Данас:
Руске вести на енглеском језику.
Сабор Срба –
Сабрани смо јачи! Социјална интернет мрежа Срба и пријатеља Срба!
Светлана Петрушић / Svetlana Petrušić
– је доктор политичких наука, новинар, аутор ексклузивних интервјуа, политички аналитичар, публициста, аутор ТВ серије о Косову и Метохији, аутор политичко-документарног филма о страдању Срба у логорима у БиХ од 1992. до 1996.
Сербона
Србска сликарка рођена у Немачкој на 30 км. од Дунава оживљава Србску митологију и историју на сликарском платну.
Србске Барикаде
– праве информације о разапетом Косову и Метохији.
СрпскоСрпски
Историчар Радован Дамјановић преко 30 година истражује табу теме српске историографије и палеолингвистике.
Каца Божијег гнева сручиће се на тебе, Америко! Дошао је вапат. Срам да те буде! Са каквом јунећом упорношћу хоћеш српски пласт сена да разбуцаш! Уста ти се за врат окренула, губа ти се на дом распутила, обадва ти ока исцурила, те вранама жива храна била; ка зенгама Срби што су сада!
Од шта бежала од тог не побегла, наопачке ноге окренула, са псима се око кости клала, из пасијег корита локала. Око врата вериге носила, дом ти црна копрена завила. На крову ти заграктале чавке ако бомбе на Београд сручиш! Огњиште ти киша угасила. Крв ти мрка за звериње локва. На псећи се сугреб наврзнула, свраб носила - драње не помогло. Ускрсова јаја не шарала, своја оба у менгеле метла што Бејкера и Буша понела.
Бог велики и велика сила, наредио те се испунило. Вриском ишла на часне вериге, врат сломила на воведеније, манит лајала на воскресеније, Америко, чуј глас поноситог! Српом жњела над змијама трње! Косом стругала студено камење! Ужетом се коњским опасала а просјачким штапом поштапала. Киле вукла до земљице црне, на глави ти стајало камење, око врата белутак привезла и у бунар космички се вргла. Смрчало ти ал ти не свитало. Плакало ти ал се не тешило. Вештице ти срећу односиле а сове ти храну доносиле, по сред ноћи док људи спавају.
Снага ти се у дробу прелила. До паса те живина кљуцала а од паса губа разједала. С јежевима зиме зимовала, оштре бодље капке ти гребале, туђе очи земљом те водиле, од камења кољиво кувала, у решето воду заватала, псеће месо у помами јела а на глави мравињак носила! Умирала а не могла умрети.
Гроб сама себи рукама копала, распадала се а не распала се. У крпељ се тешки претворила, а из коже никад не изишла што Туђмана демократом твориш. Ветар месо са тебе скидао, у кући ти душа не зборила, све ти хладним ледом заледило. Нит женила нити се веселила, од куће ти остали угарци, међ зубима псећа делтина! Америко, Броз те усрећио! Да и тебе ропац дрхтав снађе! Црначки те гневи уморили! Клетва моја са небеских соха нека буде Божија помисао. 
(Старо име планине Ртањ - Артањ )
Предање Ананде Перуна Белобора, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.
Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.
Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.
Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.
Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.
На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.
Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.
После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.
Аутор текста: Драган Симовић