Tag Archive for косово
Слободан Рељић: Какве бих уводнике писао кад бих био уредник владиних новина
Пише: Слободан Рељић „Мислим да је Србија све поштованија. Поносан сам на ту чињеницу. А када добијете овакав третман у САД онда мислим да Србија може рачунати на далеко бољу будућност.“ Александар Вучић Дошло је српских пет минута. Свет пада ничице пред нама. Брисел се клања, Вашингтон „даје третман“, Москва ћути, Кинези се праве да не виде, а ...
Благо оном ко довијека живи: Годину дана од упокојења Ђенерала Вељка
Угљеша Булатовић Поводом недавне годишњице од упокојења српског витеза и јунака Ђенерала Вељка Раденовића, а и као сјећање на славне дане српске Војске и Полиције. НАПАД НА ОРАХОВАЦ је назив за организована офанзивна дејства тзв. ОВК у периоду 18.јул-20.јул 1998.у Ораховцу која су имала за циљ заузимање већег града, овладавање околном територијом и потискивање снага безбједности Савезне ...
Крађа избора у Србији на свим нивоима 6. Маја 2012-те године!!! / Stolen elections on all levels in Serbia on 6. May 2012 by “Boris Tadic” quislings regime!!!
Изборна крађа никада нија била ни већа ни уочљивија! Избори су безочно покрадени од стране актуелне квислиншке власти и марионетског режима Бориса Тадић-а. Погледајмо неке од примера крађе избора који нам стижу од: "Двери србских": Представници Двери управо се налазе у просторијама Републичке изборне комисије (РИК) где врше увид у део бирачког материјала, а посебно у тзв. ...
Infowars – Alex Jones
The International Comission for the truth on Jasenovac –
Vatican Assassins!
Божидар Трифунов Митровић
Дејвид Ајк:
Дигитална народна библиотека Србије
Завештање предака – Весна Радојловић
Истинољубље!
Јадовно
Пројекат Растко
Русија Данас:
Сабор Срба –
Светлана Петрушић / Svetlana Petrušić
Сербона
Србске Барикаде
СрпскоСрпски
Каца Божијег гнева сручиће се на тебе, Америко! Дошао је вапат. Срам да те буде! Са каквом јунећом упорношћу хоћеш српски пласт сена да разбуцаш! Уста ти се за врат окренула, губа ти се на дом распутила, обадва ти ока исцурила, те вранама жива храна била; ка зенгама Срби што су сада!
Од шта бежала од тог не побегла, наопачке ноге окренула, са псима се око кости клала, из пасијег корита локала. Око врата вериге носила, дом ти црна копрена завила. На крову ти заграктале чавке ако бомбе на Београд сручиш! Огњиште ти киша угасила. Крв ти мрка за звериње локва. На псећи се сугреб наврзнула, свраб носила - драње не помогло. Ускрсова јаја не шарала, своја оба у менгеле метла што Бејкера и Буша понела.
Бог велики и велика сила, наредио те се испунило. Вриском ишла на часне вериге, врат сломила на воведеније, манит лајала на воскресеније, Америко, чуј глас поноситог! Српом жњела над змијама трње! Косом стругала студено камење! Ужетом се коњским опасала а просјачким штапом поштапала. Киле вукла до земљице црне, на глави ти стајало камење, око врата белутак привезла и у бунар космички се вргла. Смрчало ти ал ти не свитало. Плакало ти ал се не тешило. Вештице ти срећу односиле а сове ти храну доносиле, по сред ноћи док људи спавају.
Снага ти се у дробу прелила. До паса те живина кљуцала а од паса губа разједала. С јежевима зиме зимовала, оштре бодље капке ти гребале, туђе очи земљом те водиле, од камења кољиво кувала, у решето воду заватала, псеће месо у помами јела а на глави мравињак носила! Умирала а не могла умрети.
Гроб сама себи рукама копала, распадала се а не распала се. У крпељ се тешки претворила, а из коже никад не изишла што Туђмана демократом твориш. Ветар месо са тебе скидао, у кући ти душа не зборила, све ти хладним ледом заледило. Нит женила нити се веселила, од куће ти остали угарци, међ зубима псећа делтина! Америко, Броз те усрећио! Да и тебе ропац дрхтав снађе! Црначки те гневи уморили! Клетва моја са небеских соха нека буде Божија помисао. 
(Старо име планине Ртањ - Артањ )
Предање Ананде Перуна Белобора, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.
Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.
Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.
Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.
Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.
На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.
Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.
После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.
Аутор текста: Драган Симовић