Америчка економија је тигар од папира / Američka ekonomija je tigar od papira / American economy is a papertiger

На Волстриту влада велика забринутост, а већина се слаже да ствари стоје много горе него што се приказују јавности. После догађаја у Украјини рађа се сасвим нови свет.

Тигар од папира

Пре месец дана је Њујорк тајмс је писао да еврозона излази из рецесије и да ће привредни раст у 2014. бити око 1,1 одсто, што је мање за 0,1 одсто од раније предвиђене стопе раста од 1,2 одсто. За то време, САД су најавиле да ће америчка економија у овој години забележити раст од 2,4 одсто.

Овај оптимизам не дели Боб Иври, финансијски аналитичар Блумберга, који изјављује: “Ми смо на прагу нове економске кризе, али још не знамо тачно где ће избити. Разлог је што тржишта капитала и даље послују тако да оптерећују остале секторе”.

“Финансијска криза је нешто што се догађа сваких пет до седам година”, раније је изјавио Џејми Дајмон, председник управе и главни извршни директор J.P. Morgan Chase-а, а његовом изјавом Боб Иври започиње своју књигу Седам грехова Волстрита (The Seven Sins of Wall Street).

“Прошло је шест година од 2008, а једина ствар која се променила је да је могућа пропаст банака још више ојачала њихову моћ, много више него пре кризе. Као резултат тога, банке шире своје корпоративне структуре, а ниво неадекватне контроле ризика је апсолутно недопустив”, каже Боб Иври, који се у својој књизи фокусира на различите активности банака после последње финансијске кризе, укључујући и бројне илегалне активности, будући да су банкари апсолутно сигурни да ће се извући у било ком случају и без икаквих проблема, преноси Глас Русије.

“Религија у финансијском сектору је брза добит, игнорисање прописа и небрига за животе обичних људи. У свакој великој институцији увек постоје ‘труле јабуке’, тј. људи који су спремни да померају границе и, ако они знају да за њих неће бити већих последица, они ће и даље чинити то што чине”, недавно је изјавио шеф Одељења за финансијске услуге Њујорка Бен Левски.

Опасне америчке банке

“Некажњавање на Волстриту због њихових ранијих недела је један од кључних разлога због ког ће избити нова криза”, тврди аналитичар Дејвид Даyен. Из њихове перспективе, највећи ризици традиционално леже у хипотекарном тржишту. Најновији извор “лаког новца” су приватне компаније које купују одузете некретнине и имовину, дају је у најам, а затим продају вредносне папире за које гарантују приходима од тог најма. За финансијске експерте је све то врло сумњиво јер је реч о хипотекарним обвезницама које су биле један од непосредних узрока кризе 2008. и, као такве, имају велики потенцијал да изазову слом на тржишту капитала.

И не само то. Према Дејвиду Даyену, постоји и општи фактор опасности. Банке су смањиле своје уделе у конвенционалним банкарским активностима, као што су кредити компанијама, мањим приватним формама и hedge-фондовима (инвестициони фондови са ниском стопом ризика. Власници финансијских институција који послују на тај начин у посљедњих пет година су увећали свој укупни капитал за 60 одсто, али су се преоптеретили другоразредним кредитима фирми које иначе никако не би могле имати приступ традиционалним кредитима. Избегавајући традиционални начин пословања, тржишта капитала ће се наћи са великим количинама дуга, повериоци неће имати никакву заштиту, а ризик је превелик.

“Зајмодавци обично продају такве кредите на тржишту капитала на којима су већ годинама врло ниске каматне стопе охрабривале улагаче да траже било какву трансакцију која ће им донети већи профит. Дакле, експлозија junk-обвезница је довела до шпекулативних улагања у ризичне подухвате, који гарантују високу зараду. Међутим, као и раније, ове junk-обвезнице имају врло слабо обезбеђење, а од 2009. се тржиште таквих обвезница удвостручило и досегло вредност од скоро две милијарде долара. Ако се губици нагомилају, а неке од највећих банака на то могу утицати из сене, догодиће се ланчана реакција која ће погодити и традиционално банкарство”, закључује Даyен у својој колумни за AlterNet.

Узмемо ли у обзир да у САД 80 одсто БДП долази из услужног сектора, а већина је управо финансијски сектор на коме се шпекулира до неслућених размера, и како реални сектор чини једва 20 одсто укупног БДП, онда постаје јасно какве би последице имала ланчана реакција, коју предвиђа Дејвид Даyен.

Један од главних разлога што у свету високих финансија не постоји правило кажњавања за почињена недела је сама њихова структура коју је утемељила глобална елита, коју је раскринкала бивша службеница Светске банке Карен Худес, која је добила отказ због одавања тајних информација о банкарској корупцији. Она је детаљно објаснила банкарске механизме којима тржишта капитала желе да доминирају на глобалном нивоу и због чега су њихови владари недодирљиви.

Сведочење Карен Худес

Карен Худес је дипломирала на Правном факултету на Јејлу и 20 година радила у правном одељењу Светске банке, пише РТ Actualidad. Као висока правна саветница, имала је довољно информација како би увидела начин пословања финансијске елите која у многим сегментима ствари управља животима људи на глобалном нивоу. Сведочење Карен Худес је од изузетног значаја јер избегава теорије завере и непотврђене информације. Она доказује да „елита користи чврсто језгро финансијских институција и дивовских корпорација у својој жељи за глобалном хегемонијом”.

Наводећи резултате њеног истраживања швајцарски часопис Plos One описује мреже глобалног корпоративног надзора. Худес је изјавила да мала група форми, углавном финансијских институција и централних банака имају огроман утицај на глобалну економију и то доказује у својој експертизи. “У свету свим ресурсима доминирају ове групе”, рекла је бивша висока правница Светске банке која је тамо радила 20 година, додајући да су “корумпирани отимачи у потпуности преузели и медије, који су им то сами дозволили”.

Швајцарску студију је провео тим експерата са федералног института за технологију у Цириху. Истраживачи су проучавали однос између 37 милиона фирми и инвеститора широм света и открили да постоји “мала група од 147 врло блиских мегакомпанија које контролишу 40 одсто целокупне светске економије”.

Међутим, глобалне елите не контролишу само мегакорпорације. Према ономе што тврди Карен Худес, елита такође управља радом организација које нико није изабрао и никоме не морају полагати рачуне, а контролишу финансије готово сваког народа на планети. То су, наравно, Светска банка, ММФ и централне банке, као и америчке Федералне резерве (ФЕД), који надзиру све штапмање новца и његов међународни проток. Врхунац тог система је Банка за међународна поравнања (Bank for International Settlements/BIS), тј. „централна банка” свих централних банака.

“Неизмерно моћна међународна организација за коју већина није ни чула, а надзире издавање новца у целом свету зове се Банка за међународна поравнања и она је централна банка свих централних банака. Налази се у Базелу у Швајцарској, али има своје подружнице у Хонг Конгу и Мексицо Ситију. Ова у суштини неизабрана светска централна банка има потпуни имунитет од пореза и међународних закона. Данас у свету 58 банака широм света припадају БИС и она има огроман утицај на америчку привреду или економију било које земље и на било ког политичара. Свака два месеца се гувернери централних банака окупљају у Базелу, где се расправља о светској привреди. Током тих састанака се доносе одлуке које утичу на живот сваког човека на планети, а нико од нас нема право гласа о томе што се тамо одлучује. Банка за међународна поравнања је организација коју је основала глобална елита и ради у њену корист, а коначни циљ је постављање каменса темељца будућем јединственом глобалном финансијском систему”, тврди Карен Худес.

Поробљавање нација дугом

Према њеном мишљењу, али и мишљењу многих, главни алат за поробљавање целих нација је стварање дуга. “Они желе да сви постану дужнички робови, желе да виде све наше владе као дужнике, а сви наши политичари су зависници због дивовских финансијских доприноса који одлазе на њихове предизборне кампање. Медији као главно средство информисања такође су у њиховим рукама, и тако се никад неће открити како уопште постоји овај систем и како он функционише”, изјавила је Карен Худес за Russia Today, светски медиј који је ипак објавио њену исповест.

Управо због свега наведеног за земље као што су Русија и Кина важно је да се ослободе долара и, ако је истина само део оног што наводи Карен Худес, а швајцарска истраживања говоре да јесте, онда за Русију, Кину и многе друге земље нема никакве штете од прекида сарадње и својевољног иступања из поменутих светских организација (ММФ, Светске банке, Банке за међународна поравнања итд.). Нешто слично је пре две године најављивала аргентинска предсједница Кристина Фернандез Кирхнер, кад је својим изјавама разбеснила директорку ММФ Кристин Лагард, што је било знак да у свету ипак постоје народи и земље који полако али сигурно кидају окове којима их је био везао крупни капитал.

Неминовна криза на Волстриту и немогућност доношења одлука које ће бити од користи сопственом народу довољни су разлози за прекид сарадње, макар такве одлуке донеле и краткорочне подношљиве губитке. Једноставније речено, ако ће такве одлуке на крају спречити глобализацију, како су је замислили светски моћници, не може бити никакве штете.

Сценарио о коме смо говорили на почетку ипак не може да прећути ни сама Светска банка, која наводи да је вредност деоница које стране централне банке поседују у америчким државним обвезницама у протеклих недељу дана пала за рекордан износ, а то је тренд који може тешко погодити тржиште америчког дуга. Форбс наводи да су светске централне банке од 5-12. марта продале рекордне 104 милијарде долара америчких државних обвезница, и да је укупан износ вредносних папира којим амерички ФЕД управља на страним рачунима смањен на скоро 2.860 милијарди долара.

Русија, први осумњичени

Поједини аналитичари овакве активности објашњавају могућим потезом Русије, која је најавила повлачење свог капитала из САД, као и претњама Вашингтона санкцијама због ситуације у Украјини и због Крима. Многи сматрају да је главни “продавац” америчког државног дуга постала Централна банка Русије. “Русија је главни осумњичени и, ако је то учинила, онда је пренела средства у друге банке изван САД”, изјавио је Марк Чендлер, челник америчке агенције за глобалну стратегију Brown Brothers Harriman & Co. Информацију је потврдио и Волстрит журнал, а Блумберг објашњава да је вредност америчких државних обвезница у износу од 2.855 милијарди долара, којима управља ФЕД, “минимална стопа у посљедњих 15 месеци”.

Према истом службеном извору, принос на амерички дуг је порастао са 2,71 на 2,73 одсто, док су цене, које имају тенденцију да се крећу у супротном смеру у таквим случајевима, благо пале. У петак је годишња каматна стопа на амерички дуг, реферирајући се за период од десет година, износила 2.645 одсто. Неки аналитичари сматрају да је то знак да стране централне банке једноставно преносе своје рачуне са обвезницима на друга места, али не и да их продају, али то су само нагађања за која нема службене потврде.

“Вест о продаји америчких обвезница указује на негативну динамику, али је и показатељ да постоје потенцијални продавци који су спремни да се ослободе америчког дуга, али та одлука није нужно везана законитостима тржишта”, каже Јан Линден, стратег компаније SRT Capital Group. Други аналитичари тврде да је реч о глобалном тренду преноса америчких вредносних у пореска уточишта под контролом Вашингтона, који рачуна на финансијске центре, који су мање осетљиви на могуће замрзавање имовине.

РТ преноси да је за тај тренд одговорна или, боље речено, заслужна Кина, која се у децембру 2013. прва почела решавати америчког дуга у високим (за многе рекордним) износима. Приметно је да многи траже оправдана објашњења за негативни тренд на тржиштима државних обвезница и решавања америчког дуга, али ипак су бројнији они који ствари виде онаквим какве заиста јесу. САД тону у кризу и финансијске шпекулације су последња сламка спаса за финансијску елиту са Волстрита, која, према тврдњама Карен Худес, управља са скоро 40 одсто светске економоје и финансија, а тежи глобалном надзору.

12 аргумената за крах Америке

Нове доказе о даљем потонућу америчке економије, којој неминовно следи велики пад, наводи амерички аналитичар Мајкл Шнајдер. Он тврди да су САД у тешкој економској ситуацији, због чега по сваку цену треба избећи економски сукоб са Русијом јер би у том случају највећу штету претрпила крхка стабилност америчког финансијског система. Шнајдер наводи 12 аргумената којима доказује да америчка економија запада у нову рецесију:

 

1. Број захтева америчких грађана за нове хипотеке је пао на најнижи ниви за готово 20 година;

2. Тржиште малопродаје се налази усред апокалипсе, а трговине се затварају због недостатка потражње. На пример, фирма Radio Shack је управо најавила затварање више од хиљаду трговина;

3. Индекс пословних активности у услужном сектору (ISM) пао је на најнижи ниво за четири године, а динамика запошљавања у том сектору је недавно показала најлошије резултате од краха команије Lehman Brothers у септамбру 2008;

4. Програм здравственог осигурања, који промовише амерички председник, тзв Obamacare, уништиће здравствени систем америчке државе, а извори који имају приступ овом подручју говоре о финансијској несигурности и паду прихода;

5. Обим трговине дневног прихода на берзама банака у 2008. које су биле на листи “превелике да пропадну” (too big to fail) је смањен. Сваке године у првом кварталу добит од активности банака обично достиже максимум. Међутим, ове године су пад потврдиле банке Citigroup и J.P. Morgan (за JPMје директор Џејми Дајмон изјавио да су фиксни и приходи од деоница пали 15 одсто);

6. J.P. Morgan је једна са пописа “too big to fail”, а одлучила се на драстично смањење особља и намерава да отпусти хиљаде радника;

7. Агенција Moody’s је снизила кредитни рејтинг града Чикага, који је сада само три места изнад статуса “смећа” (junk);

8. Према статистичким подацима, америчка економија је само у јануару изгубила 2,87 милона радних места. Током последњих десет година само је једном у јануару на тржишту рада била таква ситуација, и то 2009;

9. Од јануара прошле године ниво дохотка америчког становништва је пао на најгору стопу која је последњи пут забележена 1974. године;

10. Само 35 одсто Американаца у анкетама тврде да су богатији него пре годину дана;

11. Глобална продаја тешке опреме, коју производе компаније попут Caterpillar-а и даље пада, и то 14 месеци узастопно;

12. Статистике показују да се готово све велике светске економије данас суочавају са успоравањем, али не и са катастрофом, закључује Мајкл Шнајдер.

ФЕД и светски финансијски балон

ФЕД штампа јефтини новац, светске банке се решавају америчких државних обвезница, а на Волстриту се све више шпекулира и нема традиционалних улагања у компаније и мало предузетништво, што је по многима корак до економског слома. Волстрит журнал такође потврђује да су глобални ризици убрзани и да се ближи криза, која ће бити гора него она 2000. или 2008. “Оно што нас чека је аномалија и нешто непредвидиво. Макроекономски окидачи који би могли убрзати рецесију досегли су критичну тачку, а темељни разлог је једноставан: мањкава монетарна политика и ФЕД који штампа јефтини новац”, пише Волстрит журнал. “ФЕД би требало да престане да штампа јефтини новац и да подтиче инвестиционо банкарство, које је пре десет година промовисало развој малих предузећа. Банкарским сектором данас доминира шпекулативни капитал”, појашњава Вилијем Хант Грос, финансијски експерт и саоснивач инвестиционе банке Pacific Investment Management.

“Цео свијет је заробљен у финансијски балон који нема име, али се храни америчким Системом федералних резерви”, рекао је Кит Џакс, аналитичар који ради за Societe Generale. Те прогнозе потврђује и амерички економиста Нуријел Рубини, који је предвидео “финансијски балон са некретнинама” у САД и глобалну рецесију 2008.

„Раст реалног БДП у САД у следећих осам година биће врло спор, највише два одсто, а у односу на глобално успоравање и у будућности ће досегнути нулу. Ја сам сто одсто сигуран да ће криза према којој се крећемо бити пуно гора него 2008.” рекао је Петер Шиф, председник управе америчке брокерске куће Euro Pacific Capital.

Као што видимо на Волстриту влада велика забринутост и већина их се слаже да ствари дефинитивно стоје много горе него што се приказују јавности. Протеклих неколико недеља су Американце и народе ЕУ “тешили” наводним руским губицима због припајења Крима или могућим “сломом тржишта некретнина у Кини”, за шта нема никаквих доказа. Штавише, америчка медијска кућа CNBC наводи да „САД још увек имају потенцијала да повећају своје резерве, али исто тако нема сумње да ће се долар ускоро срушити и тад ће његово место да преузме кинески јуан”. “У трговини би долар могао да уступи место јуану, који је већ постао трећа резервна валута у глобалној арени. Лично предвиђам колапс долара, па чак и ако тржиште деоница буде расло, нове највише стопе ће бити само номиналне”, за CNBC је изјавио Петер Шиф, председник управе америчког Euro Pacific Capital-а”.

Индекс С&П 500 је у петак је био на рекордном нивоу од чак 1,880,93 бодова, а стручњак верује да ће још расти, јер амерички ФЕД улаже све напоре како би се овај балон додатно надувао. Према мишљењу Петера Шифа, америчка валута је дошла до тачке кад се за заштиту од инфлације препоручују злато и остале робе, што, са друге стране, објашњава то што Пекинг купује све расположиво злато на светским тржиштима.

Крах је неизбежан

Остали стручњаци који прате динамику индекса (цена/зарада по деоници) данима упозоравају да су се тржишта приближила нивоу на коме су била током 20. века и да је крах неизбежан. “Противтежа овим негативним трендовима је јуан, који у будућности може да постане трећина светске резервне валуте. Таква прогноза се темељи на стопама раста националне економије. За кратко време кинески БДП ће бити упоредив са америчким, а осим тога Кина је све привлачнија за земље са позитивним вишком у својим економијама, као што су нпр. земље Средњег Истока”, тврди главни економиста руске инвестиционе банке Збербанк Евгениј Гавриленков.

Треба само додати да је ово економистима и финансијским стручњацима одавна јасно, али је занимљиво да исто тврди и члан управног одбора Европске централне банке Ив Мерш, који је такође указао на све већу улогу јуана у глобалној трговини. “Кинеска валута јуан ускоро ће постати главна резервна валута света, и то потврђују аналитичари који су провели студију на 200 институционалних инвеститора, а половина њих је изван Кине. Већина њих мисли да су изгледи јуана пуно већи од долара. Осим тога, многи људи мисле да ће у будућности цена кинеске валуте порасти за 62 одсто. Стручњаци кажу да разлог лежи у расту кинеског економског утицаја и кинеске владе, која строго регулише цену валуте. Недавни потези централне банке Кине побудили су сумњу да се земља припрема за проширење валутног коридора за јуан, али већ дуги низ година финансијски аналитичари говоре да ће Кина бити главна финанцијска моћ на светском тржишту. Наравно, ту су и скептици који не верују свим тим изјавама”, пишу руске Економске новости, које уопште не сумњају у будућу улогу јуана, али и не виде никакав проблем у томе.

После свега наведеног, само се можемо сложити са тврдњом кинеског Global Times-а, који је напетост између Запада и Русије коментарисао речима да, “у поређењу са Путиновом Русијом, САД и Европа изгледају као тигрови од папира”, са чиме се на крају у опширној анализи сложио и амерички пословни магазин Форбс.

 

Извор: Advance

Истина ослобађа